Када би припадници било које друге националне мањине у Европи најавили да ће из безбједносних разлога напустити свој град, то би била тема европских институција и ударна вијест медија. Када је ријеч о Србима у Вуковару – влада тишина.
Док хрватски медији данима најављују концерт Марка Перковића Томпсона као један од највећих догађаја године, већина медија у Србији, Црној Гори и Републици Српској ту тему готово да игнорише. А ријеч је о граду у којем живи 6.890 Срба, скоро трећина становништва.
Зато је ИН4С прије три дана отворио ову тему, званично обратио Савјету Европе, тражећи одговор на питање да ли је прихватљиво да припадници једне националне заједнице сматрају да је најсигурније да током једног јавног скупа напусте властите домове.
Ово више није питање музике. Ово је питање безбједности, људских права и повјерења у институције.
За већи дио српске заједнице у Вуковару концерт није само музички догађај. Забринутост произилази из чињенице да су на Томпсоновим наступима годинама документовани усташки поздрави и симболика код дијела публике, због чега су његови концерти били предмет спорова и ограничења у више европских држава.
Додатну тежину даје и чињеница да је његов концерт у Загребу окупио око пола милиона људи. Ако и мањи дио те публике дође у Вуковар, град од свега 23.175 становника биће изложен до сада незабиљеженом притиску.
Посебну пажњу изазива и избор датума. Концерт је заказан непосредно након периода који се у хрватској јавности везује за почетак Битке за Вуковар, што је додатно појачало забринутост дијела српске заједнице.
Саговорник ИН4С-а, чији је идентитет познат редакцији, каже да ће његова породица тих дана напустити Вуковар.
„Нећемо чекати дан концерта. Велики број Срба ће тих дана отићи што даље од Вуковара. Ћутање европских институција охрабрује оне који величају усташку идеологију“, каже наш саговорник.
Његова супруга додаје да страх није политичка порука већ питање безбједности.
„Када видите снимке са Томпсонових концерата и симболе који су за српски народ симбол највећег страдања, природно је да се запитате да ли је безбједно извести дијете на улицу.“
Да забринутост није ограничена на појединачне породице показује и захтјев Самосталне демократске српске странке (СДСС) да се преиспита одржавање концерта због могућих безбједносних и међунационалних посљедица.
Упркос томе, европске институције до данас нису јавно реаговале.
Зато је ИН4С упутио Савјету Европе питања да ли прати ситуацију у Вуковару, како оцјењује могућност да припадници националне мањине из страха напуштају своје домове, да ли ће затражити информације од хрватских власти о безбједносним мјерама и да ли очекује од Хрватске да спријечи свако величање усташке идеологије.
Одговоре Савјета Европе објавићемо чим их добијемо.
До тада остаје једно питање:
Ако Срби у Вуковару сматрају да је најсигурније да током једног јавног скупа напусте свој град, да ли је то проблем само Хрватске или и цијеле Европе?
