Informer, 21.10.2022, USTAŠE SE PRAVE BLESAVE! Hrvatska Srbiji duguje DVE MILIJARDE EVRA

Ustaše već 30 godina odbijaju da srpskim firmama vrate otetu imovinu vrednu blizu dve milijarde evra, svesno kršeći međunarodne ugovore i sporazume koje su same potpisale!?!

USTAŠE SE PRAVE BLESAVE ZVANIČNI ZAGREB VEĆ 30 GODINA KRŠI ZAKONE I SPORAZUME – Hrvatska Srbiji duguje DVE MILIJARDE EVRA

* Naše firme traže odštetu za oko 400 vila, odmarališta i poslovnih prostora otetih i uništenih posle rata u SFRJ

BROJKE:

• 2 milijarde evra je vredna oduzeta imovina srpskih firmi u Hrvatskoj
• 30 milijardi evra je vrednost imovine prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske
• 1 milijardu evra Hrvatska duguje Srbima na ime neisplaćenih penzija
• 10 miliona kvadratnih metara stanova Hrvati su oduzeli Srbima

Prema podacima Direkcije za imovinu Republike Srbije, srpske firme i pojedinci potražuju više od 400 različitih objekata, od hotela, odmarališta, poslovnog prostora, do stanova i vila. Neki su nacionalizovani i privatizovani, a pojedini ostavljeni da propadaju.

Među 180 firmi kojima je imovina zarobljena u ovoj susednoj zemlji jesu i “Simpo”, “Tigar”, EI “Niš”, “Mladost turist”, “Neimar”, “Vital”, “Karneks”… Među najskupljim nekretninama koje u Hrvatskoj potražuju vlasnici iz Srbije jeste i zgrada Hrvatskog fudbalskog saveza u Zagrebu, koja je vlasništvo “Geneksa”. Ova firma u Hrvatskoj ima i 37 stanova, hotel u Rovinju od 1.155 kvadrata, odmarališta od oko 3.000 kvadrata u Dubrovniku…

Vredna imovina

Vlasnik najvrednijeg turističkog kompleksa u Hrvatskoj jeste Grad Beograd, koji ima nekoliko objekata u Jelsi na Hvaru, površine više od deset hiljada kvadrata. Kompleks se ne koristi, a kao vlasnik je uknjižena Hrvatska. Jugobanka je vlasnik vile od 619 kvadrata u Svetom Jakovu pored Dubrovnika. Sada je tamo smešten penzionerski dom katoličkih sveštenika. U zgradi na koju pravo polaže kragujevačka “Zastava” jeste sedište zagrebačke Policijske uprave… “Vino Župa”, “Sintelon”, “Pionir” Subotica, “Prvi maj” Pirot, Robne kuće “Beograd” takođe su vlasnici vredne imovine u Hrvatskoj.

Zoran Ristić, advokat i predsednik Udruženja “Oduzeta imovina”, kaže da je dosad 118 firmi iz Srbije sudski zatražilo povraćaj imovine u Hrvatskoj.

Hrvati dobili imovinu u Srbiji

Savo Štrbac, predsednik centra “Veritas”, podseća da je sa početkom rata Hrvatska najpre 1991. donela Uredbu o ograničenju raspolaganja stranom imovinom, koja je godinu kasnije pretočena u Zakon o oduzimanju strane imovine u Hrvatskoj.

- Medutim, Bečkim sporazumom se decidirano navodi da će predmet sukcesije biti sva imovina koja je postojala do 1990. godine. Hrvatima je taj sporazum koristio prilikom podele ambasada i diplomatskih predstavništava po svetu, pa čak i kad je reč o rezervama zlata, ali čim se došlo do imovine pojedinaca i firmi, tu su sporazum počeli da tumače kako im odgovara, ali samo kad je reč o imovini u Hrvatskoj. Istovremeno, uredno su podnosili zahteve pred privrednim sudovima po Srbiji za povraćaj svoje imovine u ovoj republici i u mnogim slučajevima je presuđeno u njihovu korist – podseća Štrbac i dodaje da je imovinu drugih republika uredno vratila.

- Imovina naših firmi, primera radi, Jugobanke jeste u Osijeku i Daruvaru, zatim Beobanka ima odmaralište na Korčuli, dok PKB ima nekretnine u Poreču. Mi smo ipak prekinuli sva suđenja koja imamo u Hrvatskoj pošto ljudi samo džabe gube na hiljade evra jer sud sve tužbe redom odbija kao neosnovane. Hrvatska opstruiše svaku mogućnost da Srbiji vrati otetu imovinu. Naše firme su potrošile mnogo para. “Mladost turist” je izgubio spor u Strazburu i platio 25.000 evra za sudske troškove, dok je “Neimar” potrošio 40.000 evra. Da ne pominjem što je naša imovina 80 puta veća od one koju potražuju Hrvati. Mi smo njima vratili više od 70 odsto njihove imovine – navodi Ristić za Informer.

Kršenje zakona

Bečkim sporazumom iz 2001. godine, koji je tada potpisalo svih pet država naslednica bivše SFRJ, jasno je određeno na koji način i pod kojim uslovima treba rešiti problem imovine. Hrvatska je 3. marta 2004. godine donela Odluku o potvrđivanju Ugovora o pitanjima sukcesije, ali i pored tog zakonskog akta hrvatskog Sabora, ovaj problem ne samo da nije rešen već je zapao u još veći ćorsokak.

Srbi ostali bez zemlje, stoke i zlata

Vrednost ukupne evidentirane privatne imovine prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske nezvanično je procenjena na oko 30 milijardi evra. Nezvaničnu procenu o imovini prognanih Srba iz Hrvatske dao je svojevremeno Borislav Mikelić, bivši premijer Republike Srpske Krajine.

Prema toj proceni, u vlasništvu Srba u Hrvatskoj bilo je oko 18 miliona kvadratnih metara građevinskog zemljišta, od čega 14 miliona stambenog i četiri miliona kvadratnih metara poslovnog prostora. Posebno je važan podatak da su Srbi u Hrvatskoj do rata imali oko 600.000 hektara zemljišta.

Kada je u pitanju pokretna imovina, Srbi su, na primer, ostali bez oko 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 motornih vozila, oko 440.000 opremljenih spavaćih i dnevnih soba, kuhinja i trpezarija, kao i 760.000 raznih kućnih aparata i tehničkih uređaja. Srbi su ostali i bez oko 980.000 grla krupne stoke, oko 18 miliona čokota vinove loze, osam miliona stabala voćki, 120.000 košnica, bez umetničkih predmeta i zlata, a imali su i oko 24.000 bunara i cisterni sa vodom.

Najvažniji Aneks G ovog sporazuma, jasno kaže da će svim građanima i pravnim subjektima biti priznata, zaštićena i vraćena prava koja su imali na dan 31. decembra 1990. godine. Međutim, Hrvatska je još 1992. godine donela zakon po kojem se sva imovina bivših republika SFRJ nacionalizuje i proglašava hrvatskom.

Na adresu Skupštine Saveta Evrope upravo zbog kršenja međunarodnih zakona i sporazuma o predaji srpske imovine u Hrvatskoj nedavno je stigao apel 15 udruženja pravnika, profesora prava, advokatskih kancelarija, akademika SANU, ali i uticajnih nevladinih organizacija iz Srbije.

“Navedeno ponašanje jedne članice Saveta Evrope i EU ne samo da je protivpravno i nepravedno već je i nemoralno. Zato tražimo da Skupština Saveta Evrope primora Hrvatsku da ispuni ono na šta se obavezala još pre 18 godina”, stoji, između ostalog, u apelu.