У Београду ће данас бити обележена 27. годишњица страдања Срба из Западне Славоније у акцији Оружаних снага Хрватске „Бљесак“
Тим поводом ће у цркви Светог Марка бити служен парастос, а потом ће положено цвеће на спомен страдалим Србима у ташмајданском парку, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Из „Веритаса“ подсећају да се данас навршава 27 година од када су Оружане снаге Хрватске у акцији „Бљесак“ са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН, протерале 15.000 Срба, док су 283 особе убијене или се воде као нестале, међу којима 56 жена и осморо деце до 14 година.
Од укупног броја жртава, до сада је расветљена судбина 165 особа. Као нестали, још се води 118 особа, од којих је 51 цивил, укључујући и 23 жене.
„Против западнославонских Срба је 1. маја 1995. године кренуло више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага, а заштитне снаге УН су се повукле на безбедна места, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору“, подсећају из „Веритаса“.
Наводи се да су Срби Западне Славоније, сећајући се Јасеновца 1941. године и Пакрачке Пољане 1991. године, кренули у егзодус према Републици Српској.
На путу према „мосту спаса“ до реке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци, а рањеници су клани или гажени тенковским гусеницама.
Око 1.450 припадника Српске војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, од којих су многи прошли тешка психичка и физичка малтретирања у Бјеловару и Вараждину.
Хрватски судови су осудили велики број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора за ратне злочине које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне „Лоре“ у Сплиту.
Цивили који нису могли или нису желели да напусте своја огњишта, смештени су у логоре за цивиле, а за то време православни храмови и српска имања су опљачкани, опустошени и уништени.
„Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитних снага УН и хуманитарних организација, превезени у Републику Српску и Србију, од којих се до сада вратило тек око хиљаду и по људи, углавном старије доби, док су се остали расули по целом свету“, наводе из „Веритаса“.
Резолуцијом 994 од 17. маја 1995. године Савет безбедности УН је затражио од Хрватске да повуче своје снаге из зоне под заштитом УН, а од сукобљених страна да се повуку из зоне раздвајања успостављене Загребачким споразумом о примирју из 1994. године.
Хрватска је игнорисала ову резолуцију, јер није имала ултимативан карактер нити је прописивала казнене мере за неиспуњавање обавеза.
„Све ове чињенице биле су познате и Хашком тужилаштву, које никада није отворило интензивну истрагу за злочине у тој акцији, као што ни Савет безбедности никада Хрватској не увео санкције зато што је, као чланица УН, извршила агресију на заштићену зону организације којој је и сама припадала“, истичу из „Веритаса“.
Подсећају да је Хашко тужилаштво 25. јула 1995. године оптужило тадашњег председника Републике Српске Крајине Милана Мартића због тога што је 2. и 3. маја 1995. године „за одмазду издао наређење војним органима да гранатирају Загреб“, услед чега је погинуло шест цивила, јер се при том „не придржавао закона и обичаја који регулишу вођење рата“. За то кривично дело га је Хашки трибунал правоснажно и осудио на 35 година затвора.
Пред националним правосуђима Хрватске, Србе и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у акцији „Бљесак“, који нису одмакли даље од предкривичне фазе.
Из „Веритаса“ подсећају да је у августу прошле године из Тужилаштва БиХ у Хрватску упућена замолница да јој БиХ уступи кривично гоњење против 14 хрватских команданата који су учествовали у акцији „Бљесак“, иницирано кривичним пријавама Центра јавне безбедности Бањалука из 2006. и 2007. године.
Ту замолницу је Влада Хрватске одбила по хитном поступку уз образложење да „документација и материјал који су достављени не дају никакав основ за поступање правосудних тела у Хрватској“.
Са друге стране, подсећа „Веритас“, у марту 2020. године на загребачком Жупанијском суду, након вишегодишњег поступка, неправоснажно су у одсуству осуђени Милан Мартић на седам година затвора, и командант Српске војске Крајине Милан Челекетић на 20 година затвора, због „осветничког ракетирања Загреба и Карловца након акције `Бљесак`“, иако су испаљивање ракета наредили у току извођења хрватске агресије и као упозорење агресорима да обуставе напад на српску област под заштитом УН.
„Веритас“ изражава жаљење због свих ратних жртава, уз напомену да већ 27 година поставља питања ко и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата?
Povezani tekstovi
