PREDSEDNIK „VERITASA“ SAVO ŠTRBAC O NAJNOVIJIM DEŠAVANJIMA NA KOSOVU I METOHIJI, PARALELI SA SITUACIJOM U KRAJINI 1995. GODINE, SRPSKOM POGROMU IZ HRVATSKE…
Skloni smo da zaboravljamo stvari koje su nam se dešavale u prošlosti, i zato nam se i ponavljaju
Dok Srbi sa strepnjom svedoče najnovijim zlodelima i nepravdi koje naš narod trpi ovih dana na Kosovu i Metohiji, predsednik dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac saglasan je sa ocenama dela javnosti da je situacija veoma slična onoj u Republici Srpskoj Krajini iz leta 1995. godine. Ipak, svi se nadaju da situacija neće dodatno da eskalira.
„Oluja se, nažalost, već desila na Kosovu, kao što se i desila u Hrvatskoj. Na Kosovu su Srbi ostali u tragovima, kao što su ostali i u Hrvatskoj. U Hrvatskoj nam i dalje prete da se može ponoviti Oluja i onom preostalom malobrojnom srpskom stanovništvu, a isti takav narativ vidimo i na Kosovu. Ponovo nam prete traktorijadom ako ne priznamo sve ono što njihov službeni narativ traži, međutim često i kada priznamo nešto, bude nam mnogo gore. Vidite gde su Srbi na Kosovu, kada su preostali samo na severu. Dakle, Oluja im se desila, a ona je postala sinonim za proterivanje Srba“, ogorčen je Štrbac.
Prvi čovek „Veritasa“ podseća i na sumorne brojke.
„Slušao sam govor našeg predsednika Aleksandra Vučića u kojem je rekao da je na Kosovu zabeleženo više od 200 etnički motivisanih napada na Srbe u toku ove godine. Dok je u Hrvatskoj, samo u medijima zabeleženo oko 500 etnički motivisanih napada na Srbe prošle godine. Istovremeno i na Kosovu i u Hrvatskoj hapse i procesuiraju Srba za ratne zločine. U Hrvatskoj ih je do sada procesuirano više od 1.700. U ovoj godini ih je uhapšeno osam, četiri u Hrvatskoj a četiri po svetu po hrvatskim poternicama. U novembru ove godine 110 Srba i pripadnika bivše JNA izvedeno je na suđenje, osam u prisustvu a ostale u odsustvu. Kao što se vidi, naš narod je pritisnut sa svih strana, i neophodno je da pri nekom državnom organu imamo kancelariju koja će pomagati ovim ljudima koji su procesuirani. Potrebno je i da imamo moderniji pristup zločinima nad Srbima, da budemo što glasniji kada govorimo o tim temama, a jedan od načina je i da kroz filmove osvetlimo mnoge priče koje su zataškane u javnosti“, navodi Štrbac.
Jedan od takvih filmova je i „Oluja“ koja će 17. januara imati premijeru u Srbiji, što će biti prvo ostvarenje koje govori o srpskom pogromu iz Krajine.
„Pratio sam od najave da će se snimati ovaj važan film, zbog svega što radimo u Veritasu, ali tim više što su neki od mojih poznanika učestvovali u samom projektu kao što je Jovo Maksić kog smo slali u toku rata iz Knina da ide na studije glume, a i Maja Kolundžija Zoroe koja je tog dana kada je bila Oluja slavila svoje punoletstvo, a sada je vidimo kao glumicu na velikim ekranima. Pogledao sam i trejler i rekao bih da sve to skupa obećava, i da će to biti jedan dobar film koji će imati svoju publiku. Ako ništa drugo, gledaće ga Krajišnici koji broje oko pola miliona ljudi. Ja jedva čekam da gledam film i da vidim kako je prikazana ta naša nesreća, jedna od najvećih tragedija srpskog naroda. Svaki događaj, a pogotovo ovako teški i tragični istorijski događaji se mogu prikazati sa raznih aspekata pa me baš zbog toga interesuje kakav je aspekt izabran ovde u ovom filmu. Drago mi je što će biti prikazan sa ljudske, humane strane po onoj holivudskoj dobro poznatoj šemi na kojoj je moja generacija odgojena. Milion ubijenih ljudi je samo statistika, a film će humanizovati tragedije nedužnih porodica koje su stradale tokom Oluje. To će da se pamti!
Upravo je sve ono što se desilo u Krajini istorijska lekcija koja ne bi smela da se ponovi, dodaje Štrbac.
„Ljudi koji zaborave svoje istoriju, rizikuju da im se ponovi to isto. Mi Srbi, smo bili skloni da to zaboravljamo i onda su nam se dešavale iste stvari. Nismo naučili mnogo iz istorije, a znate za izreku da je istorija učiteljica života, a to kod Srba nije mnogo zaživelo. Pretpostavljam i zbog toga što nismo imali dovoljan broj filmova koji su obrađivali i ranije naše tragedije, one u 20. veku, a taj vek je bio vek genocida nad Srbima. Počev od balkanskih ratova, 1. i 2. svetskog rata, rata 90-ih godina, pa sve do današnjih dana na Kosovu. Imali smo mnoge progone koji se i dan danas ponavljaju.
Ništa se ne dešava slučajno na geo-političkom planu, ističe Štrbac.
„Imamo sličnosti i na našim prostorima, ali imamo i rusko-ukrajinski rat koji mnogo podseća na srpsko-hrvatski rat 90-ih godina. Imamo situaciju gde ratuju najsličniji narodi koji su nekad delili državu i to su ti građanski, bratoubilački ratovi u kojima ste u krvi do kolena. Ja sam se našao u tom vrtlogu rata 90-ih a sticajem okolnosti sam to počeo i da pratim sa posledične i pravne strane. I danas se bavim ratom i oni koji me naslede, teško je da će razrešiti ljudske sudbine onih koji su stradali. Obični narod najviše strada, a oni koji to pripremaju i organizuju se uvek nekako izvuku na vreme. Tako je i kod nas celo područje koje je bilo obuhvaćeno ratom 90-ih godina koje se tako prelilo i na Kosovo, imaju mnogo sličnosti. Kada malo počnete istraživati, dođete do zaključka da postoje proizvođači ratova jer se to dešava po određenom scenariju, tako da su neke strane rata i predvidljive. Međutim, mi ne učimo mnogo i zato nam se dešavaju iste stvari.“
Čini mi se da tamo gde su ljudi bliskiji po kulturi i govoru, da su sukobi još intenzivniji i da je veće krvoproliće, kaže Štrbac, i dodaje:
„Ja sam to nazivao prokletstvom malih razlika. Hrvati su imali mnogo jake sponzore koji su ih učili kako da izvedu svoju pobunu i da dođu do samostalne države Hrvatske. Iza njih su stajali i Vatikan i Nemačka, a oni su napravili brend od toga. Njihovi stručnjaci su bili i na Kosovu da uče Albance kako da procesuiraju Srbe. Oni su usavršili taj scenario i od toga su napravili svetski brend, kojeg se oni ne stide jer postoje i javni podaci“.
Povezani tekstovi
