Sagovornici Kurira saglasni su u tome da naši muzički izvođači i njihove pesme nisu problem po sebi, kao što se često ističe, već da je odluka o otkazivanju nastupa doneta na višem nivou
Dug je spisak muzički izvođača iz Srbije kojima su proteklih meseci i godina otkazivani i zabranjivani koncerti u Hrvatskoj. I svaki put bi to bilo urađeno po sličnom receptu; oglase se nekakvi tamošnji branitelji ili se pokrene onlajn peticija, a lokalne vlasti brže-bolje usvoje takve predloge, pravdajući se time da poštuju volju sugrađana. Bilo je i slučajeva kad su političari lično zabranjivali koncerte naših pevača.
Poslednji slučaj je koncert Aleksandre Prijović koji je bio planiran da se održi u Zadru. Prema pisanju portala Indeks, navodno je pevačicin menadžment imao nameru da zakaže nastup u tamošnjoj dvorani SC Višnjik, ali je gradonačelnik odmah zabranio održavanje tog događaja. Sutradan se oglasio prvi čovek Zadra Branko Dukić i demantovao to, rekavši da se protivi bilo kakvoj vrsti zabrana, iako on ne sluša takvu vrstu muzike.
Ista priča Otkazivanje gostovanja srpskim pevačima počelo je od slučaja Dragana Kojića Kebe, Ane Bekute i Zorane Mićanović, koji su imali zakazan zajednički koncert u dvorani u Puli. Njihov nastup je otkazan na izričit zahtev gradonačelnika Filipa Zoričića, koji je to javno rekao. Međutim, organizator tog događaja tužio je grad Pulu i početkom januara dobili su spor pred Trgovačkim sudom u Pazinu.Posle toga nastupi su zabranjivani i Jeleni Karleuši, Aci Lukasu,Harisu Džinoviću, Saši Kovačeviću, Željku Samardžiću, kao i Momčilu Bajagiću, koji je 2018. trebalo da peva na Danima piva u Karlovcu.
Sagovornici Kurira saglasni su u tome da je razlog za zabranu koncerata srpskih pevača u Hrvatskoj isključivo politika.
Istoričar Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, kaže za Kurir da naši susedi na ovakav način grade imidž kao veliki Hrvati.
- Gde god su srpski pevači bili zabranjeni, a bilo ih je mnogo, uvek su razlozi bili političke prirode. Na taj način oni šalju poruku Srbima, odnosno srpskim pevačima i državi Srbiji da Hrvati nisu zaboravili šta se dešavalo u ratu, jer po njihovom službenom državnom narativu koji svuda ponavljaju Srbija i Srbi su izvršili agresiju na Hrvatsku. Taj narativ im je ušao u sve pore i upravo na tom stavu ti političari u Hrvatskoj grade svoj nekakav imidž kao velikih Hrvata i domoljuba. To je kao domino-efekat, ako neko zabrani pa dobije na popularnosti zbog toga, i drugi se vode time – kazao je Štrbac za Kurir.
Ni profesor Fakulteta političkih nauka Milan Petričković nema dilemu da se radi o političkoj odluci.
- Zabrana Prijovićkinog koncerta jeste politička odluka, kojom se takozvana kulturna osobenost zloupotrebljava, odbacivanjem srpskih pevača se odbacuje zapravo jedan narod. Oni to rade posebno kad je neko u trendu, kao što je sada slučaj, pa bukvalno stavljaju do znanja oštre granice podele, što je jedna vrsta kompleksa koji pokazuju konstantno. Štite svoj navodni identitet zloupotrebom kulture, kao i religije – kazao je Petričković za Kurir, navodeći da Hrvati ovakvim potezima odbacuju zapravo srpski identitet.
Sociolog Zorica Mršević, vanredni profesor Fakulteta za evropske pravno-političke studije, za Kurir kaže da se Hrvati ovako ponašaju jer se osećaju manjim, te samim tim i ugroženim u odnosu na Srbiju.
Oštre granice
- To je kompleks niže vrednosti novostvorene države koja kao drži do nekog svog kulturnog identiteta, koji je narušen popularnošću muzike iz drugih okolnih država, posebno Srbije. Nama niko od pevača ne smeta odakle god da dolazi, štaviše, volimo ih a narod nepogrešivo ima barometar šta mu se sviđa i ne može niko da mu zabrani da nešto sluša. To dodatno nervira nadobudne zaštitare nacionalnog identiteta i kulture koja traje tek nekoliko decenija. Tu je svaki problem – istakla je ona.
Hrvatski muzičar, bivši osnivač grupe Hladno pivo Mile Kekin deli stav da je politika umešala prste u ovu temu.
- Ja sam protiv bilo kakvih zabrana. Svi oni koji ne šire mržnju i ne pevaju što ne bi trebalo treba da pevaju i imaju koncerte. Nemam utisak da je neka zabrana u pitanju jer kad se pogleda, sad samo pevači iz Srbije pune ovde sve. Mislim da je do politike i toga što uskoro idu izbori – zaključio je on.
Milan Antonijević
Političari moraju da se klone umetnosti
Pravnik Milan Antonijević za Kurir kaže da je očigledno da je politika ušla i u deo gde joj nema mesta, a to je, kako kaže, umetnost.
- Sigurno su ti pevači dobri ambasadori naše kulture i ne bi trebalo nikome da smetaju. Mislim da moramo vratiti u celom regionu, pa i šire, pitanja umetnosti tamo gde im je mesto, a to su koncertne dvorane, a ne Skupština grada Zadra ili Narodna skupština. Izbaciti politiku iz umetnosti je zadatak svakoga ko hoće da se bavi politikom. Tu je i primer glumca Miloša Bikovića, što pokazuje da je u pitanju globalni talas koji mora da se prekine, kako zbog mladih ljudi koji slušaju muziku i gledaju filmove i serije, tako i zbog tih umetnika – kazao je Antonijević.
Pecikoza i Gojak
Zabrane su besmislene
Gane Pecikoza, Bajagin menadžer, kazao je da ovakve odluke dolaze od pojedinaca.
- Ne postoji generalno problem da naši izvođači nastupaju u Hrvatskoj. Aleksandra Prijović je imala uspešne koncerte u Splitu, Zagrebu… Zabrane mogu doći od direktora neke dvorane. Oni uvek mogu da se pozovu na to da se neki izvođač ne uklapa u njihov koncept. S Pulom je vrlo specifična situacija. Svi žele da nastupe u Areni, a tamo se za termin borite na tenderu. Pogledajte samo spisak izvođača ovog leta, sve je transparentno – navodi on, dok menadžer Gorana Bregovića Adis Gojak smatra da ovo ne bi trebalo da se događa u muzici:
- Više te zabrane nemaju smisla. Verujem da su to izolovani slučajevi. Nažalost, to što se desilo Toniju Cetinskom u Sarajevu, a kako čujem u Puli, nije mišljenje naroda tamo, već pojedinaca. To ne bi trebalo da se dešava u muzici, a posebno ne u današnje vreme.
Povezani tekstovi
