Svaka deseta osoba koju srećemo na ulici u Srbiji došla je prinudno, odnosno proterana je “odnekud”, rekao komesar za izbeglice Vladimir Cucić
BEOGRAD – U Srbiji živi oko 300.000 izbeglih i raseljenih osoba, od kojih su njih 3.000 smešteni u kolektivnim centrima o kojima se stara država, a oko 12.000 u takozvanim nepriznatim centrima.
Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je danas povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica da je svaka deseta osoba koju srećemo na ulici u Srbiji došla prinudno odnosno proterana je “odnekud”.
“Nikog nećemo iseljavati, mi ljude useljavamo. Niko nije izašao na ulicu iz centra. Godišnje zatvaramo po deset kolektivnih centara sa u proseku oko 1.200 ljudi. Nešto manje od 3.000 ljudi je ostalo u centrima, ali imamo još 2.000 u nepriznatim centrima kojima niko nije pomogao, jer nema pravnog osnova i blizu 10.000 ljudi u neformalnim romskim naseljima, koji su došli sa Kosova”, rekao je Cucić.
On je novinarima prilikom posete kolektivnom centru izbeglih i raseljenih u Krnjači rekao da je, imajući to u vidu. teško shvatiti da današnji dan treba posebno obeležavati.
“Oko 300.000 ljudi u Srbiji se svakog dana budi kao interno raseljena osoba ili izbeglica. SAD i EU su napravile najbitniji pritisak da za regionalni proces koji je završen donatorskom konferencijom i očekujemo da kroz njega u narednih pet godina 16.780 porodica u Srbiji dobije trajno rešenje svojih problema”, naveo je komesar.
Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik rekla je u centru u Krnjači da su SAD od 1997. godine donirale više od 30 miliona dolara za rešavanje problema izbeglica.
“Privrženi smo ideji da pomognemo što više ljudima koji su patili i obezbedimo bolju budućnost za njih i njihove unuke. I dalje ćemo raditi sa Komesarijatom, UNHCR i OEBS-om da se pronađe adekvatno rešenje”, rekla je Vorlik.
Ona je apelovala na sve građana da razmisle šta mogu da učine za bolju budućnost izbeglih i raseljenih u Srbiji, čijom situacijom je, kako je istakla, “veoma dirnuta”.
“Mnoge od ovih porodica su u teškoj finansijskoj situaciji i zdravlje im je ugroženo. Mnogo godina su ovde, pa su i emocionalno ugroženi i moramo im pomoći”, kazala je ambasadorka.
Cucić je kazao i da se u Srbiji dnevno za pet porodica raseljenih i izbelih reši stambeni problem, ali da je tim tempom potrebno još 17 godina da se reši problem svih raseljenih i izbeglih.
“Pet problema dnevno rešavamo. U nekoj od 120 opština ljudi dobiju građevinski materijal, montažnu kuću, seosko domaćinstvo ili stan. Tim tempom nam treba još 17 godina da rešimo problem. Nadamo se da jako brzo neće biti ovog centra, da neće biti centra u Smederevu i nijednog centra u Srbiji”, naveo je komesar.
On je dodao da je u Srbiji bilo 700 kolektivnih centara u kojima je bilo smešteno oko 60.000 ljudi, a da je ostalo još 38 centara uključujući Kosovo i Metohiju, gde ih je 13. Prema rečima Cucića, Komesarijat za izbeglice je jedna od retkih institucija u Srbiji čiji se budžet povećava, ali ne treba Srbija da rešava probleme jer su u “Srbiji potrebe, a prava negde drugo”.
“Da je problem rešen kao u Bosni – Komisijom za imovinske zahteve, da je ljudima vraćeno njihovo ne bi imali nikog ovde, da nemate 36.000 uništenih imovina na Kosovu. Da imate vraćene stanove i penzije u Hrvatskoj, pitanje nije za nas, već upravo za one koji i posle 20 godina odbijaju da ta prava vrate”, naveo je on.
Cucić je kazao da nažalost nije izvršena substitucija i pored svih napora SAD i EU i istakao da “Srbija nije nikom zapalila kuću i uskratila nešto”.
Komesar je zahvalio Meri Vorlik na angažovanju u rešavanju problema izbeglih i raseljenih i istakao da je ona jedna od retkih iz diplomatskog kora koja je u tome istrajna i maksimalno posvećena.
Ambasadorka SAD je pre posete kolektivnom centru u Krnjači, obišla i prvu zgradu socijalnog stanovanja za izbegla i raseljena u Velikom Mokrom Lugu, kao i porodicu Furunović izbeglu sa Kosova, nastanjenu u beogradskom naselju Mirijevo.
Porodica Furunović se bavi grnčarijom i u više navrata je dobila pomoć od Kancelarija Stejt dipartmenta za mašine koje koristi u porodičnom zanatu, kojim se bavi već sedam generacija.
Ambasadorka je u Velikom Mokrom Lugu posetila tročlanu porodicu Dašić, izbeglu sa Kosova, a nastanjenu u nedavno naseljenoj zgradi sa 20 stanova za izbegle i raseljene.
Povezani tekstovi
