Savo Štrbac za Međunarodni radio Srbija
Glavna usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid počinjen u Hrvatskoj tokom ratnih sukoba 1991- 95. godine, počeće 3. marta. Kako je najavljeno, pretres će trajati oko mesec dana i za to vreme biće saslušani i unakrsno ispitivani svedoci dve strane, i pravni zastupnici Srbije i Hrvatske dati završnu reč. Stručni saradnik srpskog pravnog tima i jedini svedok-ekspert Savo Štrbac uveren je da Srbija ne može izgubiti spor. On u izjavi za Međunarodni radio Srbija kaže da je Beograd već na dobitku samim tim što se ovaj proces otvara. Srbija ima sada priliku da pravnom argumentacijom promeni dosadašnje stereotipe u zapadnoj javnosti da je ona uvek kriva, a svi drugi nisu.
Šta, kao dugogodišnji sudija i advokat, očekujete od rasprave zakazane za 3. mart, kako će ona teći?
Za glavnu usmenu raspravu, Srbija je predložila osam reprezentativnih svedoka, a Hrvatska 12. Prema mojoj oceni, Srbija je samim otvaranjem glavnog pretresa ostvarila deo svojih namera. Inače, pred Međunarodnim sudom pravde države se pojavljuju kao subjekti, a dokazi se pretežno dostavljaju podnescima, tako da je u prvom planu pismeno obraćanje sudu i protivnoj stranci. Izuzetak je da se pojavljuju svedoci na glavnom pretresu, ali Sud je ipak prihvatio predlog Srbije da se ispita suženi krug reprezentativnih svedoka. Da bi svedoci i fizički bili prisutni u sudnici, potrebno je da protivna strana zatraži njihovo unakrsno ispitivanje. Tamo gde ne bude zatraženo unakrsno ispitivanje, svedoci neće biti u sudnici, već će njihove iskaze, u sažetku, izneti advokati svake strane. Ja sam jedini stručni svedok sa srpske strane. Ostalih sedam su neposredni svedoci, očevici genocidnih događaja koji su sticajem srećnih okolnosti preživeli, a videli su kako su stradale njihove porodice ili prijatelji, tako da o tome mogu pouzdano da svedoče. Samo toliko mogu za sada da kažem o tim proceduralnim stvarima.
Inače, naš tim čekuje da nećemo izgubiti ovaj spor. Ja sam i siguran da ga ne možemo izgubiti, kao i da smo samim otvaranjem glavnog pretresa već na određenom dobitku. Ovo govorim zato što treba imati u vidu šta se sve dešavalo pred Haškim tribunalom, koji je takođe osnovan od strane Ujedinjenih nacija. Taj sud još nije izrekao pravosnažnu presudu protiv bilo koga ko je počinio zločine nad Srbima u Hrvatskoj u ratu devedesetih godina. S druge strane, zločini nad Hrvatima za koje su okrivljeni Srbi „pokriveni“ su presudama Tribunala. Očekujemo da će Međunarodni sud pravde pred kojim se vodi ovaj proces pravednije i poštenije da sudi. Mi smo na određenom dobitku samim tim što nam je omogućeno da dostavimo dokumentaciju o stradanju Srba i što ćemo imati mogućnost da, tokom ovih mesec dana koliko će trajati usmena rasprava, to i dodatno potenciramo. Tada će biti obelodanjeni svi do sada dostavljeni materijali Haškom tribunalu, vezani za tužbu i kontratužbu, i svetu ćemo prezentovati pravu istinu o ovim događajima. Sada u svetu prevladava slika po „holivudskoj crno-beloj šemi“, po kojoj su Srbi loši, a svi drugi su dobri.
I, ono najbitnije, očekujemo na kraju procesa, ukoliko sud i presudi da nije bilo genocida, da onda, makar u obrazloženju, dobijemo odgovor na pitanje: šta je to, ako već nije genocid, kad ubijete više od sedam hiljada ljudi, u ovom slučaju Srba, kad proterate preko 400 hiljada, kad im uništite svu privatnu imovinu, i onu kolektivnu, srpsku, duhovnu, kad im sprečavate povratak na sve moguće načine i posle rata, evo već 19. godinu? Ako dobijemo odgovor na ovo pitanje, mi ne možemo izgubiti ovaj spor.
Mediji su preneli izjavu hrvatskog advokata Anta Nobila da genocida nije bilo ni nad Hrvatima niti nad Srbima na teritoriji Hrvatske, u ratu tokom devedesetih godina i da su zato i tužba i protivtužba pravno neosnovane. Kako komentarišete ovu njegovu ocenu?
I u Srbiji ima mnogo pravnika, profesora prava koji imaju takva tumačenja. Genocid jeste, po definiciji iz konvencije UN-a o sprečavanju i kažnjavanju genocida, teško dokazati. Mora se dokazati specijalna namera da se fizički unište u celosti, ili delimično, pripadnici jedne rasne, verske ili nacionalne grupe. Mi smo znali koliko je to teško, zato se tim Srbije opredelio u kontratužbi za tvrdnju da je genocid počinjen samo u akciji hrvatskih snaga „Oluja“ i smatramo da ćemo to uspeti i da dokažemo. Zato što je „Oluji“, koja je inače vremenski kratko trajala, a i to je jedan od bitnih faktora za dokazivanje te specijalne namere, prethodio Brionski sastanak na kome je hrvatski državni vrh, o čemu postoje transkripti, odlučio da Srbe na bilo koji način progna sa vekovnih ognjišta, što se zaista i desilo. Dakle, namera je sprovedena u delo, samo u toj operaciji prognano je više od 220 hiljada Srba u vrlo kratkom vremenu. Takođe, po definiciji se genocid može počiniti i stavljanjem grupe u životne uslove koji takođe dovode do njene fizičke likvidacije, kroz kraće ili duže vreme. Oblici krivice koji su kažnjivi po toj konvenciji jesu i planiranje i pokušaj genocida. Smatramo da ćemo dokazati neke od tih oblika krivice genocida upravo za „Oluju“. U pravnom timu Srbije ima vrsnih stranih i domaćih stručnjaka za pitanja genocida, iskusnih advokata. Tim radi aktivno, temeljno i dugo i potpuno je spreman za ovaj proces.
Ranije je bilo reči o mogućem obostranom povlačenju tužbi. Da li je ta opcija i dalje moguća?
Teoretski jeste. Dok god sud ne donese presudu, moguće je da se odustane od tužbenog zahteva i da se stranke nagode van suda. Međutim, imajući u vidu zbivanja u Hrvatskoj i ovde, u Srbiji, smatram da nema realne šanse da se dve države dogovore. Lično mislim da ovog puta treba ići do kraja i da sud donese presudu. Mislim da se sa time slaže većina Srba iz Hrvatske, posebno iz Krajine, da je bolje da sud nepristrasno utvrdi šta se to desilo na ovim prostorima. Nama to ne može štetiti, može samo da ispravi ovu ružnu i nerealnu sliku u svetu o krivcima i žrtvama. Kakva god ta presuda bila, ona će ipak na neki način biti bolja za budućnost Hrvata i Srba i njihovih država na ovim prostorima. Jer kada bi političke elite čak i postigle nekakav sporazum, a verujem da to više nije moguće, to bi ipak bilo nešto samo privremeno. Mi Srbi genocid osećamo još od Drugog svetskog rata, a i Hrvati su ubeđeni da je nad njima u poslednjem ratu izvršen genocid. Zato, čak i ako bi došlo do bilo kakve nagodbe političkih elita Hrvatske i Srbije, koje su inače promenljive, to ipak ne bi bilo trajnog karaktera.
Da li očekujete da presuda bude uslovljena isključivo pravnim, profesionalnim argumentima i kriterijumima, imajući u vidu neka negativna iskustva iz prošlosti, i da li postoji mogućnost žalbe?
Da, mi Srbi, posebno Srbi iz Hrvatske osetili smo tu međunarodnu pravdu na drugim međunarodnim sudovima, kao što je Haški tribunal. Imali smo, na primer, osuđujuću presudu prvostepenog suda za hrvatske generale Gotovinu i Markača, a onda je žalbeni sud Tribunala pod predsedavanjem američkog sudije Teodora Merona doneo sramotnu oslobađajuću presudu. I sudije su ljudi. U ovom Veću Međunarodnog suda pravde nih je 15, i iz celog su sveta. Moguće je da su i oni podložni uticajima, kao i oni u Haškom tribunalu, i pitanje je i koliko mi Srbi možemo uticati na njihove odluke. Zato je moguće i da sud utvrdi da je bilo genocida, obostrano, jednostrano ili da ga uopšte nije bilo. Protiv presude ovog suda nema žalbe, nema drugostepenog veća, tako da će to biti i konačna presuda. I biće u budućnosti zadatak političkih elita, koje god budu dolazile na vlast u Hrvatskoj i Srbiji, da se pobrinu da presuda Međunarodnog suda pravde, kakva god bude, doživi implementaciju u oba naroda i obe države.
Razgovor vodila Suzana Mitić
Povezani tekstovi
