IZJAVA
Zovem se Ilija Babić, rodjen sam u selu Mokro Polje, opština Knin, 14.07.1931. godine od oca Ilije, i po nacionalnosti sam Srbin. Moja porodica je generacijama unazad živela u tom kraju, a moj otac i deda su živeli, umrli i sahranjeni u Mokrom Polju.
Imam dva sina Željka i Žarka i ćerku Živku. Od rodjenja sam živeo i radio u Mokrom Polju, gde sam se boravio i tokom 1995. godine neposredno pre akcije Oluja. U Mokrom Polju sam imao porodičnu kuću, a u centru sela smo imali trgovinu u kojoj su radili moj mladji sin i snaja. Mokro Polje je neposredno pred Oluju imalo oko 1500 stanovnika od kojih su svi bili Srbi, i selo se nije nalazilo na liniji fronta već u dubini teritorije. Ja sam bio kurir za opštinu Mokro polje i zbog toga sam lično znao veliki broj meštana, gde žive i čime se bave i to ne samo za meštane Mokrog Polja već i za okolne zaseoke i sela gde sam uručivao poštu.
Kada je počela akcija Oluja, odnosno 4. avgusta 1995. godine što je koliko se sećam bio petak, kolone izbeglica su prolazile kroz Mokro Polje. U petak uveče i sve do subote ujutru čulo se granatiranje iz pravca Grahova. Moje snaje i sedmoro mojih unučadi, kao i mnogi drugi meštani Mokrog Polja su se 4 avgusta uveče kolima priključili koloni izbeglica koja je bežala iz Mokrog Polja. Ja nisam hteo da odem sa svojim snajama dok ne vidim gde su moji sinovi. Moja dva sina, Željko i Žarko koja su bili na frontu su napustili položaje i došli do naše porodične kuće jedan tokom noći a drugi u jutro 5 avgusta.
Tada su me i sinovi ubedjivali da krenem sa njima, medjutim ipak sam odlučio da ostanem u kući i da ne ostavim svoju imovinu i stoku. Kao dete ja sam tokom II svetskog rata preživeo progon i sve patnje izbeglištva i nisam hteo da ponovo prodjem kroz sve to i napustim dom i grobove svojih predaka. Sa druge strane u mojim godinama nisam hteo da prihvatim da niko ne ostane u selu i ne posvedoči šta će se desiti.
U subotu popodne sam se video sa Muždalo Mirkom, Kanazir Mandom, Kostić Jandrejom koji su takodje ostali u Mokrom Polju i dogovorili smo se da proverimo ko je od meštana ostao u selu. Kada smo proverili, utvrdili smo da je u selu ostalo 64 meštana i svi su oni noć proveli krijući se po svojim kućama.
Prepodne 6. avgusta jedan od meštana koji je ostao u selu, Japundžić Jovan, mi je javio da su mi Srbi koji su bežali u koloni ušli u trgovinu u centru sela pa smo otišli da vidimo da li je nešto od namirnica ostalo u trgovini. Ujutru 6 avgusta u selu je isečena struja. Oko 11 prepodne u centru sela sam video Babić Ružu (1926. godište) koja je takodje ostala u selu jer je bila operisana i koristila štake pa se teško kretala. Ruže me je molila da je povedem sa sobom ali nisam imao čime da prevezem pa sam joj rekao da ću doći sutra ukoliko uspem.
Popodne u nedelju 6. avgusta sam primetio kako Hrvatska vojska dolazi ka našem selu iz pravca Knina i primetio sam kako se požar i dim vide iz tog pravca, tačnije iz pravca sela Padjene koje je bilo ispred Mokrog Polja. Uspeo sam da vidim da je na ulazu u selo prvo zapaljena kuća Japundžić Milice. Oko 5 popodne video sam Hrvatske tenkove koji su došli do šume jako blizu moje kuće, a ja sam se zajedno Babić Savom (1921. godište) sakrio u svojoj sušari u kojoj sam imao duplu tavanicu i koja nam je poslužila kao sklonište. Čuo sam iz sušare kako Hrvatski vojnici pričaju da su našli ključeve od moje kuće ali da u kući nema nikoga.
Kada sam čuo da su se tenkovi udaljilji ka centru Mokrog Polja ja sam izašao iz sušare i krijući se krenuo ka centru Mokrog Polja. Kada sam došao do centra sela video sam kako Hrvatski vojnici pucaju na jedan žuti traktor koji se spuštao u selo i video sam vojnike u maskirnim uniformama kako zarobljavaju troje meni nepoznatih ljudi i sprovode ih ka centru sela. Kada je pao mrak vratio sam se u svoju kuću gde sam proveo noć.
U ponedeljak 7. avgusta ujutru, Kanazir Manda čija je kuća bila u centru, došla je do moje kuće i rekla mi kako je ubijena Babić Ruža i kako je još neko ubijen u mojoj trgovini i da su tela zapaljena. Kada sam otišao do centra ja sam video telo Babić Ruže odmah na ulazu u hodnik njene kuće i telo Stevana Sučevića na ulici u blizini kuće Stane Sučević. Unutar svoje trgovine na drvenim paletama video sam spaljene leševe i tada nisam znao koliko tela ima i ko su ti ubijeni ljudi. Kasnije sam saznao da su medju tim ljudima bili Manojlović Steva i Ruža i Sava Traživuk, a njihova tela su posle rata pronadjena na groblju u Kninu.
U to vreme odnosno ponedeljak prepodne Hrvatski vojnici su bili u zaseoku Popović, a to sam saznao kada je ponedeljak uveče do moje kuće došao Muždalo Mirko i rekao da su u tom zaseoku tokom prepodneva u svojoj kući ubijeni Popović Stana i njen bolesni sin Mirko dok je Popović Obrad ranjen. Odmah nakon što su Popovići ubijeni, preostali meštani tog zaseoka, njih oko 23 pobeglo je ka UNPROFORu, do Kenijskog odreda koji je bio smešten u mestu Šupljaja. Takodje sam od komšinice saznao da je zapaljena kuća Milana Demira i da je on ubijen blizu kuće koja se nalazila u mestu Boltića Ograda, nismo stigli da ga sahranimo već smo samo preko njega stavili šatorsko krilo i zatrpali ga zemljom. Sva ova ubistva koja sam opisao su se desila prvih dana nakon ulaska Hrvatskih snaga. Tada je od 1500 meštana Mokrog Polja ostalo oko 40ak meštana medju koje ubrajam i ljude koji su ubijeni.
Ja sam Hrvatske vojnike sledeći put video tek nakon nekoliko dana, oni su napravili punkt u centru Mokrog Polja. Do moje kuće tada je došlo 7 Hrvatskih vojnika i ja sam se njima javio i tada su mi celu kuću i pretresli. UNPROFOR vojnici su došli tek oko 15 avgusta i ja sam zajedno sa njima tražio i sakupljao leševe u nekoliko sela a komunicirali smo preko njihovih prevodilaca. Komšije su mi rekle da vojnici UNPROFORa nisu pušteni da udju u sela pre toga i da su došli do sela tek kada su ljudi ubijeni a kuće spaljene. Otprilike u to vreme pripadnici Hrvatskih snaga su sakupljali leševe iz sela i Kanazir Manda koja je bila prisutna mi je rekla da je tek tada iz moje trgovine odneseno 6 spaljenih tela koje sam ja nekoliko dana pre toga video.
Na Veliku Gospu 28. avgusta 1995. godine Hrvatska policija je tražila Babić Savu i ja sam ih odveo do njene kuće gde smo u bašti ispred kuće u autobomilu marke „Fića“ našli telo Babić Save (1913. godište), a ja sam video da je sa dva metka pogodjena u glavu.
Zajedno sa UNPROFORom 19.9.1995. godine našli smo Kanazir Jeku (1928. godište), a njen leš je bio u bunaru u blizini njene kuće u zaseoku Kanazir. U zaseoku Zavodje našli smo telo Ilije Bjedova (1930 godište), i jedan nepoznati leš za koga smo prvo mislili da je čovek iz Benkovca. Oni su sahranjeni 21 septembra 1995. godine, ja za Iliju Bjedova ne znam tačno od čega je umro ali je nepoznati leš bio pogodjen nekom granatom ili metkom u glavu jer sam video da mu je glava bila skroz otvorena.
Znam da je tokom i nakon operacije Oluja u Mokrom Polju spaljeno 53 stambena objekta, oko 15 gospodarskih objekata, i da je po mojoj proceni ubijeno na hiljade koza i ovaca i stotine svinja koje su danima posle Oluje ležala na sve strane. Sva ta stoka je počela da truli i da smrdi, kao i frižideri po kućama jer je isečena struja u celom selu, a Hrvati su počeli da skupljaju leševe životinja tek oko 15 avgusta nakon što su odneseni leševi ljudi iz moje trgovine. Struja je puštena u selo tek nakon godinu dana. Neki od zaseoka u blizini Mokrog Polja uništeni su još više nego Mokro Polje, pa je tako zaseok Prevljes u potpunosti spaljen i uništen. Nigde u Mokrom Polju niti u blizini nije bilo vojnih objekata.
Ja nisam 7 avgusta 1995. godine kada sam video vojnike u kamuflažnim uniformama video njihove oznake ali sam tih dana video na zidu moje trgovine da je velikom farbom napisano 4 Gardijska Splitska brigada. Kasnije kada su zaposeli centar sela vojnici su mi rekli da su iz Splitske brigade HV.
Danas od ljudi koji su ostali u Mokrom Polju i preživeli Oluju ima manje od 10 ljudi koji tamo žive.
Ovu izjavu dobrovoljno dajem zastupniku Srbije pred Međunarodnim sudom pravde i saglasan sam da se u postupku pred tim Sudom pojavim kao svedok. Tekst izjave sam pročitao i u svemu ga prihvatam za svoj.
U Surčinu, Beograd, dana 4.03.2013.godine
Potpis: (Potpisano)
Izjava svjedoka Ilije Babića na engleskom jeziku
Witness statement of Ilija Babić in English Language
Povezani tekstovi
