Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podiglo je optužnicu protiv četiri visoka oficira Hrvatske vojske zbog ratnog zločina nad srpskim civilima jer su u akciji “Oluja” 7. i 8. avgusta 1995. godine naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti kod Bosanskog Petrovca i u mestu Svodna kod Novog Grada. Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informativnog centra “Veritas” i advokat iz Zagreba Anto Nobilo slažu se da bi dve zemlje trebalo da sarađuju na ovom slučaju. Štrbac ističe da za procesuiranje postoji i pravni osnov – a to je univerzalna nadležnost koja je propisana još Ženevskom konvencijom. Nobilo kaže da iako objektivno nema uvid u činjenice šta se tačno dogodilo i šta piše u optužnici, načelno prigovara tužilaštvu Hrvatske što 27 godina nije istražilo zločin za koji svi znamo i tokom kojeg su raketirani i stradali civili.
„Ceo svoj radni vek, a sad sam penzioner, radim krivicu…Bio sam sudija krivičar, video sam u životu mnogo optužnica i presuda sam mnogo napisao, kao advokat video sam i mnogo presuda međunarodnih sudova – meni ova optužnica nema rupe, u njoj je sve pokriveno, mnogo dobro izgleda – sa dokazima – personalnim i materijalnim“, rekao je Štrbac u Danu uživo N1.
Nobilo, međutim nije optimista po pitanju sudbine ove optužnice u Hrvatskoj.
“Raspoloženje među političarima je jedinstveno – u smislu da će ignorisati postupak. Po meni je to duboko pogrešno, pravno i politički pogrešno i ispada da smo neosetljivi na žrtve, da ne žeilimo da utvrdimo šta se zaista desilo i mislim da bi trebalo da budemo aktivni i pristuni u tom postupku. Bio bih najsretniji kada bi preuzeli krivično gonjenje, ali niko u Hrvatskoj ne pomošlja staviti takav zahtev, a ne znam kakva je situacija u Srbiji, da li tamo ima takve volje”, kaže Nobilo.
On ukazuje i na posledice nečinjenja u ovom slučaju.
“Ako to ne napravimo, onda će u narednom periodu, kako je populizam sve žešći i žešći pod uticajem rata u Ukrajini, verujem da će praviti probleme u odnosima Hrvatske i Srbije. Političari će iz interesa, ako budu izbori, zaoštravati odnose između ostalog i na pitanju tog suđenja i dok traje suđenje, ono će biti otvoreno pitanje, a to nije dobro i nema potrebe za tim”, upozorava poznati hrvatski advokat.
“Ubeđen sam da ima dovoljno dokaza, neprecizni podaci o žrtvama”
Savo Štrbac nema dileme i kaže da je ubeđen da ima dovoljno dokaza da optuženi ljudi po komandnoj odgovornosti odgovaraju. On ne isključuje mogućnost ni da je neko od optuženih upravljao avionom, ali za to nema dovoljno dokaza. Dokaza sa druge strane ima za četvoricu optuženih po komandnoj odgovornosti, od kojih su dvojica bila komandanti avio baza, a dvojica komandanti eksadrila. “Oni su bili nezaobilazni u liniji komandovanja, ali ne i jedini, ali svi koji su se nalazili iznad njih su pomrli”, rekao je Štrbac.On je ukazao i da se u javnosti spominju podaci koji nisu u potpunosti tačni kada se kaže da je u avionskom raketiranju identifikovano 13 ubijenih osoba od kojih šestoro dece, kao i 24 ranjenih.
Štrbac je rekao da je u zločinu ubijeno ne šestoro dece, već njih četvoro, ali da je među žrtvama i devojka od 20 godina, koja je bila u drugom stanju. On je naglasio i da brojka o 24 ranjena nije tačna i da ih je sigurno bilo više.
Ta brojka od 24 ranjena je ona koja je obuhvaćena optužnicom, a tu su nabrojani samo oni koji su hteli da sarađuju i dali dokumentaciju. Mnogo ranjenih se nije ni javilo lekarima, pa je broj sigurno mnogo veći.
“Najstrašnija priča sa Petrovačke ceste”
Štrbac je podsetio i da je najstrašnija priča o Vedrani Stjelja koja je izgubila na Petrovačkoj cesti muža i svekra, a ona i kćerka od tri godine preživele su raketiranje. Bila je u poodmakloj trudnoći, a nakon tragedije koju je preživela porodila se 29. avgusta u novosadskoj bolnici i 30 sekundi posle porođaja je umrla.
Direktor “Veritasa” kaže da ga je pre par godina ginekolog koji je bio na Vedraninom porođaju nazvao i objasnio da su njenom smrću svi bili šokirani i da je zaključak lekara bio da je umrla od šoka budući da je videla obezglavljenog muža kako je ostao da gori na Petrovačkoj cesti u mercedesu.
“Umro je i jedan moj Benkovčanin koji je bio psihički retardiran, prevrnuo mu se traktor, dospeo je na Klinički centar u Srbiji i umro krajem septembra. Bio je pun gelera. Tako da je i broj poginulih veći”, kaže.
Negativne reakcije na optužnicu iz Hrvatske
Nobilo prenosi da se u Hrvatskoj na optužnicu gledalo iz političkih pozicija, a malo sa pravnih. On se ograđuje da, za razliku od Štrpca, on, kao ni niko u Hrvatskoj nije video optužnicu.
Na nju su, kako ističe, reagovali uglavnom političari i vlasti i opozicije i glavni njihov prigovor je generalna nadležnost – da Srbija hoće da procesuira krivična dela koja su počinili stranci u odnosu na Srbiju i na stranoj teritoriji. Nobilo navodi da je najveći prigovor u Hrvatskoj – “ne smemo dozvoliti da Srbija bude ‘mini Hag’ jer nema nadležnost nad nama”.
On naglašava i da “braniteljske udruge” pokušavaju da dokažu da su u koloni bile izmešane i vojne snage, spominju se i tenkovi, kao i da je avion sa petokrakom raketirao kolonu, a pozivaju se na vojne ili poluvojne izvore iz Banajluke.
Nobilo objašnjava da pravno gledano, Hrvatska ne može da izruči pilote Srbiji kao ni obrnuto – Srbija svoje državljane Hrvatskoj, kao i da Hrvatska može da izruči svoje državljane samo u EU.
Sa druge strane, kako je objasnio, Srbija može da sudi optuženima u otsutnosti i ako dođe do presude, ta četvorica bi mogli da imaju problema kad izađu iz Hrvatske.
“Hrvatski vrh se odlučio za stav da su presude nepostojeće za Hrvatsku, da su ništavne i da ih ingnoriše i odbija bilo kakvu saradnju sa Srbijom po pitanju četiri optužena”, rekao je Nobilo.
Dodao je da je u istupima u javnosti pokušavao da na slučaj gleda sa pravnog stanovišta. “Ako želimo da ga rešimo, moramo definisati prvo da li je on pravni ili politički slučaj. Ja smatram da je pravni slučaj koji može imati političke implikacije, a onda ga treba i razrešiti unutar pravnog sistema”, rekao je Nobilo.
Po pitanju nadležnosti on ističe da Hrvatska ima istu univerzalnu nadležnost kao Srbija i da u hrvatskom krivičnom zakonu piše da je Hrvatska nadležna za krivična dela koje stranac počini van Hrvatske. Teoretski bi to mogli biti i na primer za državljanina Srbije koji je počinio zločin na teritoriji Kosova. “Hrvatska i Srbija su istoj poziciji po pitanju nadležnosti, a i niz drugih zemalja ima proširenu nadležnost”, kaže.
“Mislim da je predimenzionirano i da se stvara problem gde ga nema što se tiče nadležnosti”, kaže.
“Hrvatska ne sme slati poruku da je neosetljiva na žrtve”
“Hrvatska ne sme slati poruku da je neosetljiva na žrtve i kad postoji osnovana sumnja da su njeni državljani počinili krivično delo da ona ne reaguje. Ne treba ingnorisati optužncu i smatram da treba sarđivati sa Srbijom i zatražiti preuzimanje kaznenog progona, onda bi mogli da rešimo taj slučaj”, rekao je Nobilo.
“Smatram da zbog nedavne prošlosti, gde sa hrvatske i srpske strane se bitne odrednice rata drugačije tumače, da svako optuživanje uz korišćenje generalne nadležnosti ubuduće će izazivati političke tenzije, a nije interes suseda da žive u političkim tenzijama”, rekao je Nobilo.
On smatra da treba napraviti sporazum sa Srbijom gde bi zbog ratne prošlosti i krivičnih dela vezanih za njih u tim predmetima treba biti fleksibilan, i da Srbija, ako prikupi dovoljno dokaza prosledi ih Hrvatskoj i obrnuto.
Nobilo ističe i da, iako objektivno nema uvid u činjenice šta se tačno dogodilo, načelno prigovara tužilaštvu Hrvatske što 27 godina nije istražilo zločin za koji svi znamo i da su tokom njega civili raketirani i stradali.
Štrbac navodi da je univerzlana nadležnost propisana još Ženevskom konvencijom i u njoj se kaže da za zločine nad civilima može da sudi svaka država na svetu gde se zateknu počinioci ili oštećeni, kao i da na osnovu nje mogu da se ustupaju predmeti, ali je za to potrenbna politčka volja.
Povezani tekstovi
