U obrazloženju se navodi da je njegov zahtev odbijen uzimajući u obzir da on ne tvrdi da pati od akutne zdravstvene krize, niti od po život opasnog zdravstvenog stanja, niti je dostavio dokumentaciju koja bi to potkrepila.
Takođe, dodaje se, Martić nije dokazao postojanje uverljivih humanitarnih razloga koji bi opravdali njegovo prevremeno puštanje na slobodu.
Dodaje se da je sutkinja, uzimajući u obzir da nijedan od sudija koji su Martiću izrekli kaznu nije sudija Mehanizma, “u skladu sa pravilom 150 Pravilnika i stavom 16 Uputstva o praksi, obavila konsultacije sa sudijom Džozefom Masančeom i sudijom Vagnom Joensenom”.
“Dalje uzimajući u obzir da su sudija Masanče i sudija Joensen, između ostalog, istakli da Martić nije pokazao nikakve znake kajanja, te da dele moj stav da zahtev treba odbiti, iz navedenih razloga, odbijam zahtev i nalažem sekretaru Mehanizma da tužilaštvu u Srbiji, u najkraćem mogućem roku, dostavi javnu verziju ove odluke iz koje su uklonjeni poverljivi podaci”, navodi se u odluci.
Mehanizam je slično obrazloženje odbijanja Martiću prevremen izlazak na slobodu dao i u februaru ove godine.
Tada je navedeno da je Martić formalno stekao uslov da bude razmatran njegov zahtev za prevremeno puštanje na slobodu, pošto je odslužio dve trećine kazne od 35 godina zatvora.
Martić je pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju osuđen zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti, uključujući ubistva, mučenje, progone i napade na nesrpske civile tokom sukoba u Hrvatskoj devedesetih godina prošlog veka. Posebno je pomenuta njegova odgovornost za raketiranje Zagreba u maju 1995. godine. Svoju kaznu izdržava u Estoniji.
On je tokom ratova devedesetih bio jedan od ključnih lidera Srba u Hrvatskoj i predsednik Republike Srpske Krajine.
