Danas se navršava 14 godina od martovskog pogroma nad Srbima na Kosovu. Tokom dva dana nasilja, stradalo je 19, a povređeno više od 900 osoba. Sa Kosova je tada je proterano više od 4.000 Srba, a etnički je očišćeno šest gradova i devet sela. Istraga do danas nije otkrila ko su bili organizatori dvodnevnog talasa nasilja.
Taj 17. mart počeo je kao i svaki drugi dan, a ubrzo se pretvorio u teror.
Jovana Đorđević iz sela Gotovuša tada je imala 12 godina. Vest o nemirima dočekala je na proslavi rođendana školske drugarice.
“Ljudi su uključivali vesti i slušali su, naravno tu smo bili mi deca koji smo čuli i razišli smo se svojim kućama. Tresla sam se kao nikada do tada, majka je bilo primorana kako bi me smirila da mi da jednu tabletu za smirenje kako bih se umirila, a to je više nego dovoljno da vam kažem o svojim nekih osećanjima tada. I dalje su te uspomene žive. Zapravo traume”, priseća se Jovana Đorđević.
Plašila se, kaže, najgoreg. Tešili su je majka i dva brata. Oca, policajca ubijenog šest godina ranije, jedva da se i seća.
“Činjenica da sam izgubila oca ‘98, i sama pomisao na nešto strašno što još može da se dogodi, to je meni preokupiralo misli. I tu nema šta dalje da se priča”, rekla je u suzama Jovana Đorđević.
U Jovaninom selu, ubijeno je dvoje ljudi. Širom Kosova još 19 – ukupno osam Srba i 11 Albanaca i osam pripadnika međunarodnih snaga. Procenjuje se da je više od 4.000 izgnano iz svojih kuća. Više od 900 ljudi je povređeno, više od 900 kuća spaljeno i uništeno. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela.
Svemu je prethodilo više odvojenih incidenata, koji su kulminirali izveštajima kosovskih medija no nestanku trojice albanskih dečaka iz sela Čabra. Za njihovo davljenje u reci Ibar okrivljeni su Srbi, iako je istraga negirala te optužbe.
Nemiri su počeli demonstracijama u Kosovskoj Mitrovici.Talas nasilja raširio se po celom Kosovu. Trajao je dva dana.
Istovremeno, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije.
Za učešće u martovskom pogromu na novčane i manje zatvorske kazne osuđene su 143 osobe. Za organizovanje nemira do danas niko nije odgovarao.
Niko nije odgovarao ni za Jovaninu traumu niti za ubistvo njenog oca. Ona danas živi u Nišu, završila je pravni fakultet, i sprema se da bude sudija. U pravdu, kaže, ipak veruje.