D.I.C. Veritas

N1, 30.08.2017. Štrbac: Pronalazak nestalih i političke ocene ne idu zajedno

Pitanje nestalih i razmena posmrtnih ostataka rešavani su i tokom rata, ali bez političkih floskula, jer kada počne njihovo izricanje sastanci se prekidaju, rekao je Savo Štrbac iz Dokumentacionog centra Veritas povodom odluke Veljka Odalovića da napusti konferenciju u Zagrebu o nestalima posle izjave hrvatskog kolege da svo zlo dolazi iz Srbije.

“Ja sam još od početka devedesetih pregovarao sa hrvatskom stranom, imali smo dobrih i malo boljih, nikada odličnih sastanaka i razumevanja. Još tokom rata uspevali smo da rešimo problem nestalih i problem posmrtnih ostataka ako nismo koristili političke floskule”, rekao je Štrbac gostujući u Danu uživo na N1.

On smatra da je izjava Stjepana Sučića, koji vodi Komisiju Vlade Hrvatske za zatočene i nestale, neprimerene iako je ona, kako dodaje, mantra hrvatskih vlasti.

“Neprimereno je takve ocene iznositi i mislim da je Odalović potpuno ispravno postupio, da je dao do znanja da su se tu skupili zbog nečeg drugog, a ne zbog političkih poena. Ali imate apsurd, da se više pričao sastanku i o nestalima zbog tog incidenta, nego da su tri dana održavali okrugli sto i konferencije za štampe”, ističe Štrbac.

Danas je u Srbiji i reginu obeležen Međunarodni dan nestalih, a više od 20 godina posle ratova na prostoru bivše Jugoslavije traga se za još 10.700 osoba. Štrbac upozorava da je taj broj još veći, ali da se uvažavaju samo imena onih nestalih koje su porodice prijavile Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.

“Ako porodice nisu otvorile zahtev, tih ljudi kao žrtava nema”, napominje Štrbac.

Dodaje da nikada nije kasno prijaviti nestale i da je potreno popuniti samo jedan formular i podneti zahtev Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.

“Možete imati posmrtni ostatak, ali ako nemate krv porodice, ili obrnuto – imate krv, ali nemate posmrtni ostatak, nema rešenja potrage. Spominju se velike brojke posmrtnih ostataka u regionu, u Zagrebu ih ima 900, a pola od tog broja pripada Srbima, ali još su neidentifikovani. Dva su razloga toga – ili se Hrvatimane ne žuri i oni otežu ili se ostaci ne mogu uporediti sa krvlju srodnika”, objašnjava gost Novog dana.

Napominje da je bilo slučajeva da su članovi porodica dali krv, ali da nije bilo dovoljno uzorka i da se krv ponovo mora dati.

 

 

 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.