Komentarišući presudu Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću, advokat Dragoljub Đorđević kaže da je presuda nepotkovana dokazima do kraja.
Haški tribunal je, posle dvodecenijskog procesa, pravosnažno osudio bivše čelnike Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića Frenkija na po 15 godina zatvora kao učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu progona Muslimana i Hrvata iz BiH i Hrvatske, 1992-95. Sud je time za po tri godine povećao prvostepene kazne od 12 godina zatvora koje je Stanišiću (72) i Simatoviću (73) izrekao u junu 2021. zbog pomaganja i podržavanje zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu 1992.
„Stanišić i Simatović su pre svega posebne osobe koje su imale bliske kontakte sa tajnim službama i blo je dosta očiglednih undercover pregovora vezano za njihove sudbine. Sećamo se da je prvostepena presuda bila oslobađajuća, ali da su kasnije dobili po 12 godina, očigledno je da se krus promenio na njihovu štetu. Hag će ovom presudom uraditi nešto što je provstepenom presudom bilo odbijeno, da postoji udruženi zločinački poduhvat, što je drugostepenom rečeno da postoji. Mislim da je to, što se tiče implikacija, problem za Srbiju, jer se može naći osnov za eventualne ratne reparacije koje bi Hrvatska i BiH podnele protiv Srbije. O tome bi verovatno odlučivao Međunarodni sud u Hagu“, kaže advokat.
Kako je rekao, više puta je, radeći pred sudom za bivšu Jogoslaviju tražio saradnju sa našim državnim organima, ističući, navodi, potrebu da se Srbija bori kako ne bi bio utvrđen zajednički zločinački poduhvat.
„Hrvati su to radili snažno i jako, uključujući ogromna finansijska sredstva, od naših organa nismo imali ništa osim minimalne saradnje“, rekao je Đorđević.
„Gotovina je za očigledno proterivanje, deportacije oslobođen. Neću da pričam šta kažu nezvanični podaci koliko je to Hrvatska platila. Ne mogu da se otmem utisku da je Tribunal osnovan mimo pravila Saveta bezbednosti, UN su pokrtovitelj, taj sud na neki način dokazuje da je politički produkt, a ne produkt onoga što se zove vladavina prava. Govorim na osnovu izjave Medlin Olbrajt, ona je na početku rada Tribunala rekla biće osuđeno 85 odsto Srba i 15 odsto ostalih. Konačna statistika suda pokazuje ono što je najavila“, dodao je.
Među dokazima kojima je sud raspolagao za Stanišića i Simatovića bilo je „dosta oslobađajućih stvari“, smatra Đorđević.
„Njih dvojica su odgovarala za pomaganje, nije dokazano da su naređivali ubistva, deportacije, progone, obrazloženje koje daje sudija Santana mislim da je ipak lišeno u nekim stvarima dokaza koji bi podržali do kraja da se presuda preinači, možda je to posledica „neposlušnosti“ Srbije u odnosu na ostatak Evrope.
Mislim da je ova presuda, ipak, nepotkovana dokazima do kraja. U pravu je poznato da što smo dalje od izvršenja krivičnog dela, manje znamo o činjenicama. Korsitili su materijal koji je ko zna kada prikupljen, koliko su bili u vremenu i mogli da shvate suštinu cele priče, to ostaje pod zanmkom pitanja, jer stalno imamo političku boju koja se ne može izbeći“, rekao je advokat.
Povezani tekstovi
