Od oko 40.000 ljudi koliko je nestalo usled oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, još oko 11.000 se vodi kao nestalo, rečeno je danas na prezentaciji Baze podataka nestalih lica, koju je u Beogradu za porodice nestalih organizovala Međunarodna komisija za nestala lica (ICMP).
Kako je rečeno, javna verzija baze, koja je pokrenuta krajem 2022. godine uz podršku vlada Velike Britanije i Nemačke, omogućava porodicama, istraživačima, medijima i javnosti da na jednom mestu pristupe transparentnim i proverenim podacima o nestalim, a ključan je alat za rešavanju sudbine nestalih.
Šefica programa ICMP za Zapadni Balkan Samira Krehić izjavila je da je Regionalna baza podataka aktivnih slučajeva nestalih kreirana u okviru Berlinskog procesa i da danas na globalnom nivou predstavlja jedinstven alat za razmenu podataka, nominaciju novih slučajeva, zatvaranje starih i ažuriranje podataka u rešavanju slučajeva nestalih.
Važno je to da svaka promena u bazi, svaki novi unos institucije pokreće obaveštenje kojim se u realnom vremenu svi akteri obaveštavaju i u svakom terenutku imaju tačne podatke na jednom mestu, rekla je Krehić novinarima.
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović rekao je da je novi kvalitet koji je doneo taj regionalni projekat, iza kojeg je stalo 17 zemalja, to što se prema svim žrtvama ima isti odnos.
Posle neslaganja i problematike koja je zahtevala veliki posao svih tela u regionu, otklanjajući nejasnoće, došli smo do baze koja će pomoći ne samo u procesu potraga, već i u predstvljanju teškog nasleđa ovih prostora, rekao je Odalović i ukazao da u ovom trenutku izostaje saradnja iz Hrvatske i iz Prištine.
Zamenik ambasadorke Nemačke u Srbiji Karsten Majer Vifhauzen rekao je da je čvrsto uveren da je rešavanje slučajeva nestalih u oružanim sukobima osnovna civilizacijska potreba za zajedničko razumevanje strahota rata, kao i da je patnja i tuga porodica na svim stranama sukoba ista.
On je ocenio i da je uključivanje mladih način za borbu protiv mržnje i nacionalizma.
Vifhauzen je zahvalio Velikoj Britaniji što je preuzela, kako je rekao, mukotrpan posao predesedavnja Berlinskim procesom.
Prvi sekretar Ambasade Velike Britanije u Beogradu Vilijam Hopkinson rekao je da je njegova zemlja posvećena Berlinskom procesu, kojem je bila domaćin 2018. i ponovo će ove godine.
Još 11.000 ljudi se vodi kao nestalo, svesni smo da taj proces predugo traje, rekao je on i napomenuo da je tačnost podataka važna za saradnju vlada.
Povezani tekstovi
