Навршава се 28 година од почетка хрватске војно-полицијске акције „Олуја”, односно напада на Србе у Крајини.
Према подацима документационог центра „Веритас”, током акције хрватских снага погинуло је и нестало 1.960 Срба, а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине. У Хрватској војно-полицијској акцији „Олуја” августа 1995. која је започела ујутро 4. августа, масивном војном акцијом оружаних снага Хрватске извршена је агресија на простор Републике Српске Крајине, односно север Далмације, Лику, Кордун и Банију. Фирма Милитари профешенал рисорсис (Military Professional Resources-MPRI) са средиштем у Александрији, Вирџинија, САД, у којој су биле ангажоване стотине пензионисаних генерала САД, припремала је операцију.
Њихови припадници радили су и за Хрватску војску и за муслимане припаднике 5. Корпуса Армије БиХ. Постојала је дакле подршка НАТО, као и јединица Хрватског вијећа одбране, односно војске Хрвата БиХ, као и Армије БиХ. До агресије је дошло упркос чињеници да се та област налазила под заштитом УН-а, као сектори „Југ” и „Сјевер”, као и да су представници РСК у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу. Међу страдалима, према подацима Веритаса, 65 одсто су цивили, међу којима приближно три четвртине старији од 60 година. Такође, 29 одсто убијених су женске особе, огромном већом старице.
Одлука о почетку акције „Олуја” донета је током састанка у вили Јосипа Броза Тита на Брионима 31. јула 1995. Како се види из Брионских транскрипата, тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман несумњиво је тада дефинисао циљ, речима: „То је сада тема наше данашње расправе, да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану”. Помињао је такође уклањање „реметилачког фактора” нагласивши да ће одстрањивање „страног, повијесно одвојеног” елемента донети позитивне последице етничке хомогенизације. Поменуо је и да док операција буде трајала треба јавно „јамчити тобоже грађанска права”. У саставу хрватских снага које су учествовале у нападу налазило се око 130.000 припадника. Са њима у садејству било је око 25.000 припадника Армије БиХ. Војску Српске Крајине наводно је тада сачињавало приближно 40.000, преноси Танјуг.
Povezani tekstovi
