Dok Hrvatska slavi, Srbija i Republika Srpska obeležavaju 18 godina od akcije „Oluja”, najvećeg progona Srba u novijoj istoriji
Hrvatski premijer Zoran Milanović čestitao je juče građanima Dan pobede i domovinske zahvalnost i Dan hrvatskih branitelja, istakavši da je pre 18 godina hrvatska zastava „na kninskoj tvrđavi označila pobedu hrvatske vojske i oslobađanje okupiranih područja”, a da se danas ta zastava „s ponosom vijori u Briselu i Strazburu”. „Mi, pobednici, danas imamo snage i možemo osuditi svako počinjeno zlo, žaliti za svakom nevinom žrtvom, svakim izgubljenim životom u ovome nametnutom ratu”, navedeno je u čestitki u kojoj se srpske žrtve hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja” ne pominju, preneo je Tanjug.
Za sada nema informacija da će današnjoj centralnoj svečanosti na Kninskoj tvrđavi prisustvovati neko od predstavnika srpske manjine u Hrvatskoj. Kako su preneli hrvatski mediji, predsednica Hrvatske stranke prava i poslanica u Evropskom parlamentu Ruža Tomašić smatra da bi nedolazak predstavnika Srba na svečanost bio neodgovoran čin. Ona smatra da bi legitimni predstavnici morali pokazivati lojalnost državi u kojoj politički deluju i od koje žive, a ne samo manjinskom narodu kojem pripadaju, navodi se u saopštenju HSP-a. Umesto toga, oni, kako je navela, u međuvremenu slave i veličaju „četnički ustanak u Srbu”, u kojem je, kako je istakla, „bilo mnogo više nevinih žrtava nego u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji ’Oluja’”. Podsetimo, prvi Srbin koji je prisustvovao proslavi Dana pobede u Kninu bio je predsednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula, koji je prošle godine iz Knina poručio da „svi treba da se izvine za sve zločine”.
Dok su se u Hrvatskoj obavljale poslednje pripreme za proslavu, Srbija i Republika Srpska obeležile su 18 godina od akcije „Oluja”, najvećeg progona Srba u novijoj istoriji.
U crkvi Svetog Marka u Beogradu juče je služen parastos žrtvama „Oluje”. Parastos je služio hvostanski vladika Atanasije Rakita, a prisustvovali su mu prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, načelnik Generalštaba VS Ljubiša Diković, predsednik Koalicije udruženja izbeglica i narodni poslanik Miodrag Linta, članovi porodica ubijenih i nestalih, izbeglice i brojni građani.
Hrvatska akcija „Oluja” 1995. bila je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata u Evropi, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, prenosi Beta. „Imali smo dovoljno snage da prezremo one koji su pod našim imenom činili zločin, nadam se da će drugi narodi na balkanskom tlu imati dovoljno snage da prezru one koji su u njihovo ime činili najteže zločine prema Srbima”, rekao je Vučić posle služenja parastosa.
„Apelujem na međunarodnu zajednicu da odgovorni za ove teške zločine budu kažnjeni”, rekao je Vučić i dodao da će apel biti snažniji, ako snaga i ugled Srbije budu veći. „Ratni zločini nikad ne zastarevaju”, podsetio je Vučić, „i oni koji su ih počinili kad-tad će i odgovarati”, dodao je on. Vučić je ocenio da su neke stvari oko položaja Srba u Hrvatskoj pomerene s mrtve tačke, ali je naglasio da ima još nerešenih pitanja. „Očekujemo od njih da krenu sa isplatom penzija, da se reši problem stanarskog prava i povraćaj zemljišta koje je oteto”, rekao je Vučić i izrazio uverenje da će položaj Srba biti još bolji, za šta očekuje podršku Brisela.
Vladika Atanasije je podsetio da već 18 godina služi pomen, dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede. „Šta se slavi? Progon više od 250.000 Srba”, upitao je vladika Atanasije.
U vojno-policijskoj akciji „Oluja”, koja je počela 4. a završila se 5. avgusta 1995. godine, prema podacima Dokumentacionog centra „Veritas”, ubijeno je najmanje 1.886 osoba srpske nacionalnosti i proterano najmanje 250.000 stanovnika bivše Republike Srpske Krajine. Među stradalima je 1.196 civila, od čega 540 žena. Prema istim podacima 943 osobe se još vode kao nestale.
U akciji „Maestral”, koja je bila produžetak „Oluje”, hrvatske oružane snage u sadejstvu s Petim korpusom Armije BiH, ubile su 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika s područja 13 opština u BiH, saopštio je „Veritas”.
Odluka o početku akcije „Oluja” je na predlog tadašnjeg komandanta sektora Jug, hrvatskog generala Gotovine, doneta na Brionima 31. jula 1995.
I osamnaest godina posle, ekshumacije još traju, neke grobnice nisu ni otvorene, pa otuda i različiti podaci o broju poginulih, nestalih i prognanih, kojih je, prema podacima Dokumentacionog centra „Veritas”, najmanje 250.000.
Za zločine počinjene u „Oluji” u Hrvatskoj niko nije krivično odgovarao. Trojica hrvatskih generala – Ante Gotovina, Mladen Markač i Ivan Čermak, iako su prva dvojica prvostepenom presudom Haškog tribunala bili osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora, prošle godine su oslobođeni po svim tačkama optužnica, što je izazvalo žestoke reakcije u Srbiji, a u Hrvatskoj oduševljenje.
Povezani tekstovi
