Пилоти хрватских авиона отворили су ватру на избегличку колону и убили најмање 12 људи, међу којима је било и четворо деце
Бањалука – У месту Јањила на Петровачком путу положени су венци код спомен-крста, на месту где је хрватска авијација пре 29 година бомбардовала колону избеглица. Пуцњима с безбедне висине на измучену колону избеглица хрватска авијација убила је тог дана најмање 12 људи, међу којима и четворо деце.
Пратећи колону претходно прогнаних цивила, хрватски авиони ушли су на територију суседне државе и засули гранатама избеглице из Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, које су у збегу настојале да се домогну безбедног окружења у Републици Српској или Србији. Међутим, њих 1.903 то није успело, остали су у Хрватској верујући да ће преживети.
Директор Документационо-информационог центра „Веритас” Саво Штрбац очекује да се пред Вишим судом у Београду одблокира поступак против четворице високих хрватских официра и пилота оптужених за гранатирање избегличких колона крајишких Срба 7. и 8. августа 1995. на Петровачком и Приједорском путу.
„Србија има све правне алате да суди за ратне злочине почињене над Србима на подручју бивше Југославије”, каже Штрбац и додаје да се породице жртава и даље питају зашто се не суди у одсуству хрватским пилотима који су починили овај злочин. Кривично ванпретресно веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду 3. јуна 2022. потврдило је оптужницу Тужилаштва за ратне злочине због гранатирања избегличких колона крајишких Срба 7. и 8. августа 1995. на Петровачком и Приједорском путу против четворице високих хрватских официра и пилота због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва у саизвршилаштву.
Министар за рад и борачко-инвалидску заштиту РС Данијел Егић рекао је на помену за страдале да српски народ никад неће одустати од правде и кажњавања одговорних за злочине над Србима и навео да је тада почињен злочин над цивилима, те да свако ко је то учинио мора бити кажњен.
Како подсећају бањалучки медији, злочиначка војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске и полиције, као и јединица ХВО-а, а дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и „победоносно” истакла заставу Хрватске.
Према подацима „Веритаса”, током „Олује” протерано је више од 220.000 Срба, а у евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и последње, од којих су 1.236 (или 65 одсто) цивили, од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.
Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. оквалификовао „Олују” као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада светски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида, преноси Радио-телевизија РС.
Жељко Будимир, министар за научно-технолошки развој и високо образовање у Влади РС, рекао је на обележавању годишњице овог злочина, да је Петровачки пут тужно место „које показује да је Хрватска војска извршила агресију на РС, са геноцидном намером, јер је нападнута колона цивила која се повлачила”.
„Ово место је наша опомена”, рекао је он.
Будимир очекује да Србија и Српска почну са суђењима у одсуству за хрватске злочине над Србима јер је очигледно да Хрватска неће ништа урадити. Истакао је да је најтрагичније што погром који су Хрвати извршили над Србима током операције „Олуја” још траје, будући да су у Хрватској „у пуном капацитету асимилација и похрваћење Срба”.
„Улазак Хрватске у Европску унију није донео ништа ново. Правда коју ми треба да очекујемо од државе која је настала на злочинима над Србима и протеривањем скоро трећине својих грађана, не може се очекивати”, закључио је Будимир.
Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата Виктор Нуждић подсетио је за бањалучке медије да се напад поновио и 8. августа у месту Сводна (РС), код Новог Града, где је страдало троје српских цивила. „Све то морамо гледати у ширем контексту. То је политика још од НДХ, где је био циљ да се Срби етнички очисте. И Срби на подручју Крајине и Посавине, не само у Хрватској”, рекао је Нуждић.
Он каже како је Хашки трибунал легализовао етничко чишћење ослобађањем Готовине и Маркача. „У БиХ није било процеса који се односе на западнокрајишке општине, а суђење Атифу Дудаковићу растеже се унедоглед с неизвесношћу како ће завршити”, навео је Нуждић.
Младен Кременовић
Povezani tekstovi
