Duško Ivaneža iz Zagrada opisao je raketiranje izbegličke kolone u avgustu 1995. godine kada je poginulo 13 srpskih civila
Saslušanjem svedoka Duška Ivaneže iz sela Zagrad nedaleko od Benkovca, koji se nalazio u izbegličkoj kolini koja je bombardovana 7. avgusta 1995. godine na Petrovačkoj cesti, juče je pred sudskim većem Odeljenja za ratne zločine nastavljeno suđenje četvorici hrvatskih pilota optuženih za ovaj zločin. Iako je sudsko veće za jučerašnji glavni pretres uputilo pozive četvorici svedoka, njih troje se nije odazvalo iz zdravstvenih razloga o čemu su obavestili sud.
Postupak protiv okrivljenih Vladimira Mikca (68), Zdenka Radulja (70), Željka Jelenića (69) i Danijela Borovića (65) vodi se u njihovom odsustvu s obzirom na to da su od pokretanja istrage nedostupni srpskim pravosudnim organima.
Prepričavajući šta se dogodilo kritičnog dana, Ivaneža je kazao da je 4. avgusta počelo granatiranje Knina i drugih mesta u Republici Srpskoj Krajini.
– Supruga i deca su tog dana otišli do Benkovca, a potom u traktorskoj prikolici, u koloni sa ostalim, ka Srbu. Ja sam ostao sam kod kuće. Sutradan, 5. avgusta i ja sam se spustio do Benkovca i uključio se u kolonu. Suprugu i decu sam našao 6. avgusta kod Martin broda. Oni su bili u kamionu sa žutom ceradom, a u vozilu je bilo još žena i dece. Za ovim kamionom su svojim kolima išle naše komšije Mirko i Branko Stijelja jer je i njihova cela porodica bila u pomenutom kamionu – ispričao je Ivaneža.
Ovaj svedok ispričao je i da je on u vozilu porodice Stijelja, koje je vozio Mirko, seo na mesto suvozača, dok se na zadnjem sedištu nalazio Mirkov otac Branko.
– Kada smo prošli oko deset do 15 kilometara od Bosanskog Petrovca, čuo se zvuk aviona i četiri jake detonacije. Osetio sam da gubim svest, a potom i da mi se vraća. Video sam da je Mirko mrtav. Okrenuo sam se prema Branku i video da mu je glava rascepljena. Osetio sam kako mi krv ide niz glavu i rame, koje je bilo povređeno. Podigao sam majicu, uzeo je u zube i u nju stavio levu ruku koja je visila. Potom sam izašao iz vozila i seo na ivicu puta – posvedočio je Ivaneža.
Zatim mu je, kako je kazao, prišla ćerka Danijela koja je pre toga bila u kamionu. Sledećeg čega se seća, ispričao je svedok, je da su ga trojica ljudi iz „zastave 101” unela u to vozilo i povezla za bolnicu u Bosanskom Petrovcu i da su mu rekli da su oni rodom iz Zadra. Umesto u bolnicu, ispričao je svedok, skrenuli su na livadu gde je stajao vojni sanitetski helikopter.
– Uneli su me unutra sa još sedmoro, osmoro ranjenih. Odatle sam prevezen u bolnicu u Banjaluci, a potom, sanitetskim autobusom, u kojem su umesto sedišta stavljena nosila, u Beograd na VMA. Iz ove zdravstvene ustanove prebačen sam u bolnicu u Ulici vojvode Milenka, gde sam lečen mesec i po dana – posvedočio je Ivaneža.
Optužnicom Tužilaštva za ratne zločina četvorica okrivljenih terete se da su sproveli naređenje da raketiraju kolone izbeglica iz Republike Srpske Krajine na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti. Zločin na Petrovačkoj cesti izvršen je 7. avgusta 1995. godine kada je tokom zločinačke operacije „Oluja”, u raketiranju izbegličke kolone iz aviona, ubijeno 13 civila koji su identifikovani, među kojima je i četvoro dece uzrasta od šest do 13 godina. Dan kasnije, 8. avgusta 1995. godine, izvršeno je avionsko raketiranje kolone izbeglica u Svodni kod Bosanskog Novog (današnji Novi Grad) u kojem je ubijeno troje civila, a više ranjeno.
Optužnica protiv okrivljenih hrvatskih oficira, napomenimo, podignuta je u martu 2022. godine. Nakon toga je usledio postupak njene kontrole i potvrđivanja, a potom i odlučivanje o žalbama protiv rešenja kojim je optuženima određen pritvor. Usledili su i mnogobrojni pokušaji da se okrivljenima preko međunarodne pravne pomoći dostavi optužnica koji su bili bezuspešni.
Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
