Dvodnevna sednica mešovite pravoslavno-katoličke komisije u Podgorici bila je poslednja u nizu dogovorenih tematskih sastanaka. – Na završnom susretu u Rimu, 12. i 13. jula, očekuje se da naša delegacija zatraži produžetak rada komisije
Završetkom dvodnevnog sastanka u Podgorici stavljena je tačka na radna zasedanja mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije koja razmatra ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.
Članovi komisije sastaće se još jednom u Rimu, 12. i 13. jula, kada će sumirati dosadašnji rad. Usaglašeni zaključci, ako ih bude bilo, poslužiće papi Franji u donošenju odluke o proglašenju Alojzija Stepinca za sveca.
Očekuje se da će predstavnici SPC tom prilikom zatražiti da razgovori o Stepincu budu nastavljeni, pre svega jer našim istraživačima i dalje nisu otvorena vrata vatikanskog arhiva, uprkos obećanju pape Franje da će to biti omogućeno.
Naši istoričari su, između ostalog, zatražili uvid u prepisku pape Pije Dvanaestog i Stepinca za vreme NDH-a. Takođe, značajna su i pisma koja je u Vatikan slao papski izaslanik Markone. Upućeni tvrde da je bez ovih dokumenta veoma teško steći pravu sliku o ulozi kardinala Stepinca u ustaškim zločinima u NDH-a.
Na sastanku u Podgorici, održanom u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja, članovi komisije su razgovarali na temu: „Nadbiskup i kardinal Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960“. Iako je najavljeno da će ovaj susret biti jedan od najmirnijih, za predstavnike Hrvatske biskupske konferencije ovaj deo Stepinčevog života veoma je važan jer na njemu grade priču o navodnom mučeništvu ovog nadbiskupa, koji je 1946. osuđen na 16 godina zatvora i prisilnog rada, kao i na gubitak građanskih prava. Stepinac se tokom procesa uglavnom branio ćutanjem.
Kao i na prethodnim sastancima moderator sastanka u Podgorici bio je otac Bernard Ardura, predsednik Papskog odbora za istorijske nauke. SPC su predstavljali: mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej, episkop slavonski Jovan i ambasador Darko Tanasković, stalni predstavnik Republike Srbije pri Unesku. Svi oni su stalni članovi komisije, a osim njih argumente naše delegacije iznosili su istoričari: Ljubodrag Dimić, Milan Koljanin i Radmila Radić. Hrvatsku biskupsku konferenciju su predstavljali: zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, biskup mostarsko-duvanjski monsinjor Ratko Perić, kao i Jure Krišto i Mario Jareb, naučni savetnici sa Hrvatskog instituta za povijest, dok je biskup požeški dr Antun Škorčević bio opravdano odsutan.
Završetkom dvodnevnog sastanka u Podgorici stavljena je tačka na radna zasedanja mešovite komisije SPC i Hrvatske biskupske konferencije koja razmatra ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata.
Članovi komisije sastaće se još jednom u Rimu, 12. i 13. jula, kada će sumirati dosadašnji rad. Usaglašeni zaključci, ako ih bude bilo, poslužiće papi Franji u donošenju odluke o proglašenju Alojzija Stepinca za sveca.
Očekuje se da će predstavnici SPC tom prilikom zatražiti da razgovori o Stepincu budu nastavljeni, pre svega jer našim istraživačima i dalje nisu otvorena vrata vatikanskog arhiva, uprkos obećanju pape Franje da će to biti omogućeno.
Naši istoričari su, između ostalog, zatražili uvid u prepisku pape Pije Dvanaestog i Stepinca za vreme NDH-a. Takođe, značajna su i pisma koja je u Vatikan slao papski izaslanik Markone. Upućeni tvrde da je bez ovih dokumenta veoma teško steći pravu sliku o ulozi kardinala Stepinca u ustaškim zločinima u NDH-a.
Na sastanku u Podgorici, održanom u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja, članovi komisije su razgovarali na temu: „Nadbiskup i kardinal Stepinac i komunistički progon od 1945. do 1960“. Iako je najavljeno da će ovaj susret biti jedan od najmirnijih, za predstavnike Hrvatske biskupske konferencije ovaj deo Stepinčevog života veoma je važan jer na njemu grade priču o navodnom mučeništvu ovog nadbiskupa, koji je 1946. osuđen na 16 godina zatvora i prisilnog rada, kao i na gubitak građanskih prava. Stepinac se tokom procesa uglavnom branio ćutanjem.
Kao i na prethodnim sastancima moderator sastanka u Podgorici bio je otac Bernard Ardura, predsednik Papskog odbora za istorijske nauke. SPC su predstavljali: mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop bački Irinej, episkop slavonski Jovan i ambasador Darko Tanasković, stalni predstavnik Republike Srbije pri Unesku. Svi oni su stalni članovi komisije, a osim njih argumente naše delegacije iznosili su istoričari: Ljubodrag Dimić, Milan Koljanin i Radmila Radić. Hrvatsku biskupsku konferenciju su predstavljali: zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, biskup mostarsko-duvanjski monsinjor Ratko Perić, kao i Jure Krišto i Mario Jareb, naučni savetnici sa Hrvatskog instituta za povijest, dok je biskup požeški dr Antun Škorčević bio opravdano odsutan.
Povezani tekstovi
