Početkom aprila ove godine mediji u regionu najviše pažnje posvetili su predlogu hrvatskog Zakona o grobljima, čiji predlagač je Vlada RH. Na službenoj internetskoj stranici Hrvatskog sabora stoji da je u proceduru ušao 3. aprila, da je rasprava otvorena i zatvorena 8. aprila i da je 11. aprila, sa 85 glasova “za” i 45 “uzdržnih” usvojen “Zaključak da se prihvaća Predlog zakona”, koji se, sa svim primedbama, predlozima i mišljenjima s prvog čitanja upućuje predlagaču radi pripreme konačnog predloga zakona.
Pošto sam pratio raspravu o predlogu ovog zakona i čuo (i gledao i čitao) da su mu sve parlamentarne stranke, osim SDSS, dale podršku, nije mi bilo jasno odakle na glasanju 45 uzdržanih. Zbog toga sam pogledao i pojedinačno glasovanje svih prisutnih zastupnika (130) i doznao da su uzdržani bili zastupnici iz SDP (levi centar) i njegovih kolicionih partnera sa zadnjih parlamentarnih izbora (Centar, DO i SIP, Glas i NPS) i iz Možemo! ( više levo od levog centra).
U raspravi o predlogu zakona učestvovao je i zastupnik iz SDSS Milorad Pupovac, iz čijeg izlaganja je bilo jasno da su sva tri zastupnika iz te stranke protiv odredbi koje regulišu postupke sa “nepoćudnim” grobovima, što su i potvrdili napuštanjem sabornice, a nisu se pojavili ni na glasanju.
Šta je to intrigantno u predlogu ovog zakona?
To je svakako stav 2. člana 13, koji glasi: “Zabranjeno je opremom i uređajima grobnog mesta i spomen-obeležja, bez obzira nalaze li se unutar ili izvan područja groblja, vređati nacionalne, verske ili moralne osećaje građana ili vređati vrednosti odbrambenog Domovinskog rata ili na bilo koji način veličati agresiju na RH ili oružanu pobunu protiv RH tokom Domovinskog rata ili sudionike u toj pobuni ili na bilo koji način povrediti uspomenu na umrlu osobu.”
Ako posle čitanja ove odredbe još ima bilo kakve dileme što se njome zabranjuje, pojasniće nam zvanično obrazloženje predlagača, u kojem se navodi da je i važeći zakon o grobljima sadržavao sličnu formulaciju (“Natpisi na grobovima i grobnicama ne smeju vređati ničije nacionalne, verske ili moralne osećaje, niti na bilo koji način povrediti uspomenu na pokojnika”), ali je njegova mana što ne sadrži odredbe koje uređuju postupanje s natpisima koji su na grobovima i grobnicama bili postavljeni pre 21. februara 1998, kada je taj zakon stupio na snagu, tako da se “i danas na hrvatskim grobljima susreću grobovi i grobnice pripadnika agresorskih i okupatorskih vojnih i paravojnih jedinica zaostali iz vremena kada su delovi državnog teritorija više godina bili pod okupacijom srpskih agresora (1991.-1995.), a u hrvatskom Podunavlju i pod Prelaznom upravom Ujedinjenih naroda za istočnu Slavoniju”, koji u “sadržajnom smislu često predstavljaju poricanje hrvatske države te veličanje velikosrpstva. Opisani nadgrobni natpisi-poruke te pripadajuća grobna ikonografija i simbolika opterećuju hrvatsko društvo već godinama”.
A da bi se to “opterećenje” konačno otklonilo, predlagač je u novi zakon ugradio jedno celo poglavlje pod nazivom: “utvrđivanje usklađenosti izgleda grobnog mesta i spomen-obeležja”.
Elem, suština ovog poglavlja je u sledećem: poslovi postupanja i rešavanja o usklađenosti izgleda grobnog mesta i spomen-obeležja izgrađenog posle 30. maja 1990, s odredbom iz člana 13. stava 2. poveravaju se upravnim telima jedinica područne (regionalne) samouprave; postupci se pokreću po službenoj dužnosti ili na zahtev upravitelja groblja, koji je dužan u roku od 30 dana od dana saznanja podneti zahtev za pokretanje upravnog postupka; svaka osoba koja smatra da su joj osećaji povređeni izvedbom opreme i uređaja grobnog mesta i spomen-obeležja, može uputiti predstavku nadležnom telu; službena osoba ovlaštena je, tokom vođenja postupka i rešavanja o upravnoj stvari, zahtevati stručno mišljenje komisije, koju imenuje župan; službena osoba će doneti rešenje i dostaviti ga stranci u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka; ako u postupku službena osoba utvrdi da je izgled grobnog mesta ili spomen-obeležja u suprotnosti s citiranom odredbom iz člana 13. stav 2, rešenjem joj se nalaže da uskladi izgled grobnog mesta ili spomen-obeležja na način da se ukloni sva oprema i uređaji s grobnog mesta koji su suprotni toj odredbi, odnosno da se u potpunosti ukloni spomen-obeležje u roku od 15 dana od dana zaprimanja rešenja, protiv kojeg je dozvoljena žalba, o kojoj odlučuje nadležno ministarstvo, s tim da žalba ne odlaže izvršenje rešenja; ako korisnik ili vlasnik grobnog mesta ne postupi po rešenju, službena osoba donosi rešenje kojim se izvršenje radova poverava trećoj osobi, koje se provodi u roku od 15 dana od proteka roka za dobrovoljno izvršenje; troškovi izvršenja padaju na teret korisnika ili vlasnika grobnog mesta, koji zbog nepostupanja po rešenju može biti kažnjen i za prekršaj od 1.000 do 5.000 evra.
Od čelnika Domovinskog pokreta (DP), proustaške stranke i inicijatora ovog zakona, moglo se čuti da spornih spomen-obeležja ima nekoliko desetina na celoj teritoriji bivše RSK. A najčešće je spominjana kapelica (mauzolej) Vukašinu Šoškoćaninu u Borovom Selu kod Vukovara. Verovatno i zbog toga što je i sedište inicijatora predmetnog zakona u Vukovaru i što im se taj objekat nalazi pred očima.
Inače, Vukašin Šoškoćanin je, kao rođeni Borovoseljanin i kao komandant odbrane rodnog sela, učestvovao u oružanom sukoba 2. maja 1991, u kojem je poginulo 12 hrvatskih redarstvenika i jedan srpski dobrovoljac. Trinaest dana kasnije, Šoškoćanin se, pod još nerazjašnjenim okolnostima, utopio u Dunavu. Sahranjen je u svom rodnom mestu na pravoslavnom groblju, gde je pre njega sahranjeno i nekoliko njegovih predaka.
Šoškoćaninu je porodica devedesetih izgradila porodičnu kapelu, na čijem se jednom zidu sa spoljne strane nalazi njegova slika i tekst: “I sada gledam Borovo rođeno moje selo, braću i sestre i srpske borce. Moje bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo na srpskoj zemlji stoje”.
Od kad je Sremsko – baranjsaka oblast (SBO) reintegrisana u ustavno pravni poredak RH (januar, 1998), oko Vukašinove kapele neprekidno se vode rasprave. Šoškoćaninova kapela je odolevala svim pritiscima sve do prošlogodišnjih parlamentarnih izbora kada je proustaški DP postao parlamentarna stranka i manjinski koalicioni partner HDZ. Jedan od uslova DP-a za podršku HDZ-a bio je i donošenje zakona za uklanjanje nadgrobnog spomenika Šoškoćaninu, koji je u početku kampanje i nosio radni naziv “Leks Šoškoćanin”.
I nije se dugo čekalo na rezultate koalicije HDZ – DP. Naime, već u julu, dva meseca po izboru vlade, oštećen je Šoškoćaninov spomenik na način da je razbijena njegova slika ugravirana u mermernu ploču, koja je u novembru iste godine i uklonjena sa zida kapele.
Hrvatski mediji već sedam godina, pozivajući se na srpske izvore, pišu da su Vukašinovi zemni ostaci, verovatno još pre “mirne reintegracije”, preneseni u Srbiju i sahranjeni u manastiru Bođani kod Bača, u Vojvodini.
Iako na borovoseljskom groblju više nema ni Vukašinovih zemnih ostataka ni ploče sa spornim tekstom, incijatorima i predlagačima zakona cilj je da poruše i kapelu, što im omogućava još jedna odreba (čl.13. st.3) iz predloga Zakona o grobljima, po kojoj se smatra da je spomen-obeležje sporno i ako više ne sadrži sporne elemente, ako je bilo postavljeno s ciljem vređanja osećaja i vrednosti iz stava 2. istog člana.
A ja imam osećaj da je ova odredba i unesena u zakon samo zbog Vukašinove kapelice.
S pravom se postavlja pitanje da li neki nadgrobni spomenici u Hrvatskoj mogu vređati nacionalne, verske pa i moralne osećaje Srba i pripadnika nekih drugih nacionalnih zajednica (Jevreja i Roma), koje danas žive u Hrvatskoj?
Naravo da ima takvih spomenika. I to mnogo više nego onih “četničkih”. Posebno mislim na spomen-obeležja ustašama iz Drugog sv. rata, koji su od secesije Hrvatske od SFRJ počeli nicati širom Hrvatske, kao i njihovim poginulim “braniteljima” u ratu devedesetih, koji su takođe sahranjivani pod ustaškim znamenjima.
Međutim, obrazloženje predlgača i diskusije na prvom čitanju predloga Zakona o grobljima, imajući u vidu i dosadašnju praksu uništavanja antifašističkih i ćirilicom ispisanih spomenika, ne pružaju argumentaciju da će se i na njih odnositi odredbe o “nepoćudnim” spomenicima.
Politika, 15.04.2025, štampano izdanje
