D.I.C. Veritas

Вечерње новости, 18.11.2014., Саво Штрбац: Загреб притиска бриселским гласом

Министар правосуђа Орсат Миљенић недавно је изјавио да ће Хрватска напредовање Србије у преговорима с Европском унијом условити новим поступцима за ратне злочине

Међутим, неки медији у Србији су, укључујући и „Новости“, мало модификовали министрову изјаву тако што су речи „условити новим поступцима за ратне злочине“ заменили речима „новим оптужницама и суђењима за ратне злочине“, што увелико мења и смисао његове изјаве.

Министрова изјава, у верзији српских медија, изазвала је узнемирење понајвише код прогнаних Срба из бивше РСК и припадника бивше ЈНА.

Има ли разлога за узнемирење? Не више него до сада.

Наиме, хрватско правосуђе није ни престало да процесуира крајишке Србе и припаднике бивше ЈНА, о чему говоре и подаци Државног одвјетништва (ДОРХ) изнесени у Извештају о раду за 2013. годину, према којима је кривични поступак због ратних злочина покренут против 3.446 особа (у одсуству 2.999), од којих је под истрагом 310, 636 је под оптужбом, док их је 553 осуђено.

На „списку осумњичених, оптужених и осуђених лица за кривична дела ратних злочина“ пред хрватским судовима, са стањем на дан 31. марта 2013. године, који је у јулу прошле године званично достављен српској страни, налази се укупно 1.577 лица у „активном процесном статусу“, а нема оних против којих је поступак обустављен или су ослобођени оптужбе.

Изнесена статистика и списак процесуираних нису ни потпуни ни коначни пошто се и даље подносе нове пријаве, отварају нове истраге, подижу нове оптужнице и доносе нове пресуде. Према Веритасовим подацима, тај тренд је настављен и у овој години, у којој је на основу хрватских потерница широм света ухапшено најмање 20 Срба из бивше РСК за наводне ратне злочине. Очито је да хрватско правосуђе обилато користи институт незастаревања кривичног гоњења за ратне злочине, што код прогнаних Крајишника изазива страх од тајних спискова и што их највише и одвраћа од повратка.

Често се до сада у јавности, и у наступима политичара и у медијима, могло чути да у Хрватској постоје неке тајне оптужнице или тајни спискови за ратне злочине.

Међутим, по Закону о кривичном поступку у РХ нема „тајних оптужница“, као што нема ни тајних истрага или пресуда. Само се условно може говорити о тајним процесима и то за она лица против којих се поступак води у одсуству, због чега суд са њима комуницира преко огласне плоче суда. Дакле, чињеница да се против неког лица води поступак условна је тајна. Праве „тајне спискове“ потенцијалних осумњиченика у правилу саставља државна безбедност, али они без кривичног процесиурања не доводе до расписивања потерница, а самим тим ни до хапшења.

У поменутом извјештају ДОРХ-а наводи се и податак да су против 1.244 осумњиченика поступци обустављени у фази истраге, док су против 710 оптужених поступци обустављени или су ослобођени оптужбе. Највећи број обустава за ратне злочине у свим фазама кривичног поступка резултат су преквалификације кривичног дела ратног злочина у оружану побуну.

У извјештају ДОРХ-а за 2008. годину, по питању преквалификације с ратног злочина на оружану побуну, износи се следећи став: „То је прихватљиво решење, јер ако се за било коју од ових особа накнадно утврди да је непосредно наредила или починила кривично дело ратног злочина, не постоје процесне запреке за покретање кривичног поступка“. То правило се, под нешто измјењеним описом дела, може примјенити и на амнестиране за оружану побуну, којих је, према званичним подацима Министарства правосуђа РХ из фебруара 2002. године, од дана ступања на снагу Закона о опћем опросту (5.10.1996) па до краја 2001. године, било чак 21.255.

Дакле, још је велики број кандидата за потенцијалне ратне злочинце и тако ће то бити док не помру сви који су ратовали против РХ деведесетих прошлог века. И по том питању се ништа није променило ни после уводно поменуте изјаве министра Миљенића.

Министрова изјава у Хининој верзији, по мом схватању, односи се на Србију и њено правосуђе. Да је министрова порука упућена Србији и њеном правосуђу произилази и из једног од захтева хрватске тужбе против Србије због геноцида у спору који се води пред МСП, а којим се тражи да суд наложи Србији да казни све одговорне за ратне злочине почињене на подручју Хрватске, ако живе у Србији и ако су њени држављани. То произилази и из дела министрове изјаве у којем каже да им је то дужност и „нити једна хрватска влада не може од тога одступити“ и да се „Србија мора држати одређених критеријума који су били постављени и нама“. А сви који су пратили пут Хрватске у ЕУ памте колико им је било тешко процесурати „националне хероје“ попут Норца, Главаша, Мерчепа…

Коментари из Србије типа „Србију нико неће моћи да уцењује“, „никакав притисак, па ни тај, не желимо да прихватимо“, „имамо и ми отворених питања за Хрватску“, „врхунско лицемерје хрватског министра“…, неће зауставити Хрватску у њеном науму из простог разлога што од њеног гласа зависи пријем Србије у ЕУ.

 

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.