D.I.C. Veritas

Politika, 15.05.2014., Savo Štrbac, Dianina lista

U toku je snimanje dokumentarno-istorijskog filma o Diani Budisavljević i njenom spasavanju dece iz ustaških logora u NDH. Ipak, ostaje nejasno zašto se u medijskim prezentacijama ovog filma govori o „pravoslavnoj deci” a ne o „deci srpske nacionalnosti”

Na elektronsku adresu „Veritasa” stiglo je pismo Nenada Živanovskog iz Skoplja u kojem nas upozorava na jednu nepravdu koja je „u pripremi”. Reč je o snimanju dokumentarno-istorijskog filma (producent „Hulahop” iz Zagreba) o Diani Budisavljević i njenom spasavanju dece iz ustaških logora, na čijim medijskim prezentacijama je uočio da u celom filmu „odbijaju da kažu da su u najvećem delu stradala deca bila srpske nacionalnosti, već uporno ponavljaju da su to bila pravoslavna deca”. Moli nas da reagujemo još dok film nije snimljen i javno prikazan.

Na internetskoj prezentaciji pomenutog filmskog producenta (https://www.facebook.com/DianinaLista/info i http://hulahop.hr/hr/projekti/filmska_i_tv_produkcija/dianina_lista) o filmu „Dianina lista” iščitao sam sledeće:

Film govori o najvećoj akciji spasavanja dece u Drugom svetskom ratu i o ženi koja ju je pokrenula – Diani Budisavljević, Austrijanki, udatoj za lekara Julija Budisavljevića, koja je rat proživela u Zagrebu. Diana koristi podobno poreklo kako bi se zauzela za progonjene pravoslavce, naročito žene i decu. Uprkos suprugovom protivljenju (i sam je pravoslavac, boji se da mu porodica ne završi u logoru), Diana ne odustaje. U početku je sakupljala novac i slala hranu i odeću u logore, a od leta 1942, od kada su iz velikih akcija etničkog čišćenja na Kordunu i Kozari u logore dnevno stizale hiljade pravoslavaca, Diana, sa svega nekoliko saradnika, počinje da spasava njihovu decu (muškarci su uglavnom ubijani a žene deportovane na rad u Nemačku). Do kraja rata u „Akciji Diana Budisavljević” od sigurne smrti spaseno je više od 10.000 dece (poznata su kao kozaračka deca). Režiser, scenarista i suproducent filma je Dana Budisavljević (rođaka Dianinog supruga). a premijera se očekuje 2015. godine.

I zaista, nijednom u toj medijskoj internetskoj prezentaciji filma „Dianina lista” nije spomenuta nacionalna pripadnost ni spasene dece ni njihovih roditelja. Što ne znači, mislio sam, da u samom filmu i ta njihova identitetska odrednica neće biti spomenuta.

Nenad Živanovski je priložio i svoju prepisku s producentima: 23. aprila 2014. poslao im je prvu poruku: „Oprostite, je li zabranjeno ili sramno napisati da su spasavana deca bili Srbi!? Kakva je to formulacija da su bila deca sa Kozare, Korduna pravoslavne veroispovesti? Jesu li bili Bugari, Rusi, Grci, Rumuni, Belorusi?”

Već sledećeg dana usledio je odgovor: „Nipošto nije ni zabranjeno ni sramno napisati da su deca bila Srbi (većina, ne sva), ali ju je iz više od jednog razloga u ovom slučaju bolje odrediti konfesionalno. Pre svega, termine poput ’pravoslavna deca’ i ’progonjeno pravoslavno stanovništvo’ dosledno u svome ’Dnevniku’ koristi Diana Budisavljević, nazivajući i svoga supruga pravoslavcem, a s obzirom na etnokonfesionalni kontinuitet na ovim prostorima, kao i formulacije ustaškog zakonodavstva na koje se referira.”

U nastavku pisma predstavnik producenta (u ovom odgovoru nije se identifikovao, ali u drugom jeste: Dana Budisavljević) objašnjava da je razlog nespominjanja nacionalne pripadnosti dece i u tome što je konfesija značila mnogo više od nacionalnosti; jedan broj svedoka – žrtava „radije” je referisao na svoju versku pripadnost kao uzrok njihovog stradanja i trauma. „Nastojeći da mislimo istorijski, a ne iz savremene perspektive uvek podložne manipulaciji, te iznad svega poštujući perspektivu glavne junakinje filma (jer je ovde ipak reč o filmu) odabrali smo ovaj termin, iako ni on, kao ni ’srpska deca’, a pogotovo ne ’kozaračka’, ne zahvataju totalitet progonjenih o kojima se na ovaj ili onaj način brinula Akcija Diane Budisavljević sa saradnicima”, završava prvi odgovor predstavnik producenta.

Sutradan Živanovski šalje novo pismo – odgovor: „…Takvim stavom upadate u dnevnu politiku koja je na fonu savremenog nacionalističkog diskursa u Hrvatskoj, koji kontaminira hrvatsko društvo u dva smera – negacija ili minimiziranje ustaških zločina i, drugi, eufemizacija tih zločina, što se podstiče i time što se sistematski briše etnička pripadnost žrtava, pa se koriste reči kao pravoslavci, a nije daleko dan kada će se govoriti o ’stanovnicima NDH koji su stradali od ustaša’”.

Ekipi filma „Dianina lista” treba odati priznanje na hrabrosti jer nije lako živeti u Zagrebu i baviti se rasvetljavanjem najmračnije i najtužnije „epohe” u istoriji hrvatskog naroda kakvo je bilo vreme NDH, u kojoj su postojali logori za decu svih uzrasta, u kojima ih je samo sa Kozare, po evidenciji Dragoja Lukića, smrtno stradalo 19.432. Bilo bi ih i mnogo više da se nije pojavila Diana Budisavljević, nesporni „pravednik među narodima”. No, saglasan sam i sa stavovima Nenada Živanovskog o nužnosti unošenja odrednice o nacionalnoj pripadnosti spasene dece, odnosno o posledicama njenog eventualnog izostanka. Jer, bez nacionalne odrednice moglo bi se pomisliti da stradali pravoslavci u Drugom svetskom ratu nisu ni u kakvoj vezi sa Srbima stradalim devedesetih godina na području Hrvatske.

Informaciono-dokumentacioni centar „Veritas”

Savo Štrbac
objavljeno: 15.05.2014.
 

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.