D.I.C. Veritas

Политика, 19.01.2020, Хрватско председавање ЕУ окићено „Теслиним перјем”

Уочи преузимања шестомесечног председавања Европској унији, влада у Загребу лансирала је троминутни спот с амбицијом да се том „видео личном картом” легитимише пред чланицама ЕУ. Домаћа јавност је ову кратку играну форму готово једнодушно прогласила „фалсификованом исправом”, уз оцену да су ружичастом бојом префарбане све туробне нијансе хрватске стварности. Осим садашњости, фалсификована је и историја: као хрватски повијесни великан, и то једини, у споту се појављује – Србин Никола Тесла.

Уклапање имена и лика славног научника у визуелни идентитет Хрватске на трагу је оног што је званични Загреб најавио у августу прошле године. Тада је обзнањено да ће се Хрватска на Светској изложби ЕКСПО 2020. у Дубаију представити као земља иновација и великих умова који су светски препознатљиви, а међу њима је и Никола Тесла.

– Као и оба његова родитеља, Никола Тесла је по националности непорециво био Србин. Рођен је 10. јула 1856. у месту Смиљан у Лици, која тада била део Војне Крајине под влашћу Беча, тако да није могао бити држављанин Хрватске – каже историчар и академик Љубодраг Димић. Свако друго тумачење, истиче, чисти је покушај крађе идентитета, што је кривично дело, баш као и отмица.

– А када је на делу безочно присвајање неке личности у државном, националном или верском смислу, починиоци у најмању руку морају да буду јавно раскринкани. Лажно представљање или, како народ каже, кићење туђим перјем, није само неукусно већ је и за сваку осуду – категоричан је Димић.

О српском пореклу фамилије Тесла постоји и неизбрисив, крвави траг. Према подацима до којих је дошао проф. др Гидеон Грајф, главни истраживач Института за проучавање Холокауста „Шем Олам” у Израелу, усташе су током Другог светског рата побиле између 70 и 90 чланова фамилије Тесла. На сајту „jusp-jasenovac.hr”, који садржи списак жртава највећег концентрационог логора у НДХ, наведено је 11 мушкараца и жена с тим презименом.

Актуелни чин похрваћења Тесле траје још од 2006, када је у свету обележен век и по од рођења великог проналазача. У Смиљану је те године отворен меморијални центар, кроз мултимедијалну поставку представљен је Теслин живот, уз реплике неколико његових изума. Родна кућа која је запаљена током рата деведесетих обновљена је и претворена у музеј, а у центру комплекса постављена је и 2,2 метра висока бронзана биста Николе Тесле.

Те 2006. покренута је међународна кампања „брендирања” Тесле као хрватског изумитеља светског гласа, у коју су се здушно укључили и водећи политичари. У говору поводом уласка Хрватске у Европску унију, почетком јула 2013, тадашњи премијер Зоран Милановић је, набрајајући најзнаменитије личности хрватске културе и науке, Николу Теслу ставио на прво место. Током прославе приступања ЕУ, на загребачком Тргу бана Јелачића у погон је пуштен Теслин трансформатор, као „пример изузетног хрватског стваралаштва”. Актуелни промо-спот наставак је подизања напона „пропаганде на истосмерну струју”, чије ће финале бити у Дубаију.

Академик Љубомир Димић истиче да случај „Тесла” показује да су, осим националног блага и националног идентитета, на мети „отмичара” и личности које тај идентитет оличавају.

– На бројним локалитетима у свету од тамошњих водича чућете како су „њихови преци” изградили ово или оно, организовали државу, развили културу и цивилизацију. А често је далеко од истине да је то што је сачувано из прошлости дело „њихових предака” који су на то тло стигли много касније, најчешће као освајачи. Да нам се тако нешто у будућности не би догодило, морамо да се снажно супротставимо аргументима, и као држава и као стручна јавност. Да једног дана део неке фалсификоване историје не буде да је Милош Обилић албански јунак или да је Новак Ђоковић, најбољи тенисер своје епохе, припадник неког другог народа – упозорава наш саговорник.

Одисеја госпићког споменика

Споменик Николи Тесли, идентичан оном испред зграде Техничких факултета у Београду (трећи такав је на Нијагариним водопадима), постојао је и у Госпићу. Николина породица преселила се у овај градић 1862, када је његов отац, православни свештеник Милутин Тесла, рукоположен за проту у Госпићу. Будући научник и проналазач ту је завршио три разреда основне и три разреда Ниже реалне гимназије.

Споменик је откривен 1981. на централном градском тргу, а разнет је експлозивом 16. фебруара 1992. Починиоци никада нису откривени, вероватно их нико и није тражио с обзиром на ондашње ратне и међунационалне прилике у Хрватској. Од 2006, када је наново изливена, скулптура вајара Фране Кршинића чека на повратак у Госпић. Разлог одлагања је упорно одбијање тврдокорног локалног руководства да бронзаног Теслу врати на централни трг, који је у међувремену понео име Стјепана Радића.

Пре две и по године, на српском православном гробљу у Госпићу обновљени су надгробни споменици Георгине и Милутина, мајке и оца Николе Тесле. Средства су донирали глумци Раде Шербеџија и Данко Љуштина. Иначе, Шербеџија је тумачио Теслин лик у истоименој ТВ серији из 1977. године, која се сматра једним од највећих југословенских телевизијских пројеката.

Аутор: Дарко Пејовић

Povezani tekstovi

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.