Primao sam i pretnje smrću dok sam bio na čelu istražiteljskog tima UN koji je ispitivao zločine počinjene u Gazi
Strasti i rasprave o (ne)pravednosti odluke Međunarodnog suda pravde kojom je on odbacio međusobne tužbe Zagreba i Beograda za genocid ne smiruju se ni dve nedelje posle presude. Odluka suda u Hagu je tema ne samo u Srbiji i Hrvatskoj već i u međunarodnim stručnim pravnim krugovima. O tome kako su tretirani dokazi Srbije, ima li pravde za žrtve, za „Politiku” govori Vilijam Šabas, profesor Pravnog fakulteta londonskog Midlseks univerziteta, član pravnog tima Beograda. Šabas je inače ovih dana u centru pažnje svetskih medija jer je zbog optužbi Vlade Izraela da je propalestinski nastrojen podneo ostavku na mesto šefa istražnog tima UN koji se bavi zločinima počinjenim u Gazi prošlog leta.
„Presuda Međunarodnog suda pravde u sporu između Srbije i Hrvatske bila je potpuno predvidljiva. Ona je u skladu sa pristupom koji je taj sud zauzeo u slučaju spora BiH i Srbije 2007. godine. Ja nisam bio uključen kao advokat Srbije u taj slučaj, ali sam pozdravio odluku kao razuman i oprezan pristup razumevanju zločina genocida u skladu sa Konvencijom o genocidu iz 1948. godine. Za mene je teže da komentarišem nedavnu presudu kao nezavisni naučnik zbog mog direktnog angažovanja na slučaju. Ali verujem da je to ispravan pristup. Štaviše, to je dobro za reputaciju i kredibilitet suda. Doslednost u presudama podstiče poštovanje prema institucijama.”
Na javnoj raspravi u martu prošle godine poredili ste Tuđmanov sastanak sa generalima na Brionima uoči „Oluje” sa nacističkom konferencijom u Vanzeu. Sud pravde je, međutim, u presudi rekao da Brionski transkripti ne dokazuju da je bilo nezakonitog, namernog i neselektivnog granatiranja gradova u Kninskoj Krajini.
Mi smo u javnoj raspravi dokazali da je potrebno da se strašne Tuđmanove primedbe na Brionima razumeju u kontekstu drugih Tuđmanovih izjava koje je dao pre i posle operacije „Oluja”. Sud, međutim, nije to tako video. Tumačenje primedbi pojedinaca na osnovu transkripata nikada nije jednostavna stvar. Sud je smatrao da su Tuđmanovi komentari bili dvosmisleni i da se mogu protumačiti kao primedbe vojnog komandanta uoči bitke. S obzirom na težinu optužbi za genocid, sud je izrazio sumnje u Hrvatsku. U drugim stvarima, Srbija je imala koristi od veoma zahtevnih standarda dokazivanja genocida.
Posle ove presude jasno je da niko neće odgovarati za zločine počinjene tokom „Oluje”.
Kako su sudije pomenule više puta, njihovu nadležnost je ograničavala definicija genocida. Ukoliko ne nađu da postoji kršenje Konvencije o genocidu, oni ostaju bez nadležnosti. Ipak, na raznim mestima u presudi postoji priznanje da je bilo velikih zloupotreba u vezi sa operacijom „Oluja”. U širem smislu, sud kao da govori da on nije baš najbolje mesto za odlučivanje o takvim pitanjima. Pravo mesto za pravdu za žrtve zločina u vezi sa operacijom „Oluja” jeste Haški tribunal. Ali i tu su, žrtve bile užasno razočarane.
Kako komentarišete odluku sudije Milenka Kreće da glasa za odbacivanje srpske protivtužbe?
Neka zemlja predlaže ad hok sudiju ako u veću nema sudiju koji je njen državljanin. Vrlo često te sudije mogu biti na strani države koja ih je imenovala. To je, naravno, bio slučaj i sa hrvatskim sudijom u ovom predmetu. On, međutim, nije ponudio jake argumente za svoj stav. Što se tiče sudije Kreće, moram da kažem da sam uvek impresioniran kada sudija ne bude na poziciji zemlje koja ga je predložila jer to pokazuje njegovu istinsku nepristrasnost.
Nedavno ste pod pritiskom Izraela podneli ostavku na mesto šefa istražiteljskog tima koji su formirale UN kako bi se ispitali zločini počinjeni u Gazi prošlog leta. Izrael vas je optužio da ste na strani Palestinaca i da zato ne možete biti u ovom timu.
Ja sam imenovan u komisiju, gde se očekuje da budete nepristrasni i nezavisni u svom radu. Ja sam to i bio. Niko nije ukazao da sam bilo šta uradio ili rekao dok sam bio predsednik komisije što bi sugerisalo da nisam bio potpuno nezavisan, nepristrasan i fer. Pre izbora u komisiju dao sam mnoge izjave o sukobu na Bliskom istoku. Bilo bi čudno da kao stručnjak za ljudska prava nisam izrazio svoje mišljenje o tome. Stavovi koje sam iznosio o toj temi ponekad su bili veoma kritični prema Izraelu, a u njima sam ponekad izražavao podršku Palestini zbog okupacije njene teritorije. Međutim, kada sam preuzeo rukovođenje komisijom, ostavio sam te stavove po strani, baš kao što to radi svaki sudija. Pretpostavljam da sve sudije Međunarodnog suda pravde takođe imaju svoj lični stav prema ratovima u bivšoj Jugoslaviji. To ih, međutim, ne diskvalifikuje da budu članovi sudskog veća u sporu između Srbije i Hrvatske. Sada kada sam dao ostavku na mesto predsednika, opet sam slobodan da izražavam svoje lične stavove. Ali pre nego što to uradim, sačekaću da komisija objavi svoj izveštaj u martu.
Zbog svojih stavova o onome što se dešavalo u Gazi dobili ste mnogo pretećih mejlova.
Mnogo agresivnih, vulgarnih i ponekad pretećih mejlova jer se pojedinci protive nezavisnoj komisiji za utvrđivanje činjenica. Takođe sam primio i pretnje smrću. Sukob na Bliskom istoku provocira veoma strastvene čak i burne reakcije. Siguran sam da mnogi ljudi na Balkanu mogu to da razumeju.
Jelena Cerovina
objavljeno: 19.02.2015.
Povezani tekstovi
