SUBOTICA– Predsednik vlade u tehničkom mandatu Aleksandar Vučić i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović potpisali su danas u Subotici Deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, koja sadrži šest tačaka.
Deklaracijom je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina – srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji.
To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Savjeta Evrope 10. novembra 1994.
U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.
U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su obe države spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.
Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču.
Deklaracijom se potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.
Obe države svesne su novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u deklaraciji i dodaje da su spremne aktivno i koordinirano da deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.
Poslednja tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.
Vučića i predsednicu Hrvatske dočekao je veliki broj građana ispred Gradske kuće u Subotici.
Vučić i Grabar Kitarović o boljim danima za dve zemlje
Premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović danas su potpisali Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, a oboje su se složili da je to izutetno bitno za dve zemlje i dva naroda, te da pokazuje iskrenu želju dve strane da unaprede međusobne odnose.
„Imali smo dobre, sadržajne, konstruktivne i ne lake razgovore o svim tema i problemima s kojima se suočavaju Srbi u Hrvaskoj i Hrvati u Srbiji. Kroz deklaraciju smo pokazali da želimo da se naši odnosi unapređuju i to nije pitanje samo ovih šest tačaka koje su u deklaraciji”, naveo je Vučić dodajući da ima mnogo toga konkretnog što treba postići.
Danas je u Dalju predsednica Hrvatske bila je u prilici da čuje šta odgovara a šta se ne dopada Srbima u Hrvatskoj, a Vučić je za to imao priliku u Donjem Tavankutu, i iako je to bio otvoren razgovor, mada ne i lak, „pala” su već i neka obećanja, a u vezi s konkretnim problemima koje meštani tih naselja imaju.
Grabar Kitarović je rekla da je susret planiran nekoliko meseci, te da nije proizašao zato što je to neko od njih tražio, već „zato što smo mi tako odlučili”.
„Kroz deklaraciju se obavezujemo i da lično učinimo sve što je u našoj moći kako bismo krenuli ka konkretnom rešavanju otvorenih pitanja i kako bismo se okrenuli ka budućnosti odnosa”, rekla je Grabar Kitarović.
Razgovori nisu bili slatki, poručio je Vučić.
„Ali nama nije bilo važno kako ćemo da izgledamo pred svojim biračima, naprotiv bavili smo se suštinskim stvarima”, rekao je Vučić i obećao da će se za mesec dana primetiti rezultati i biće vidljivi pomaci u kvalitetu života hrvatske zajednice u Srbiji.
Jedno od bitnih pitanja na čijem će rešavnju raditi obe strane strane je pitanje granice, a ako zajednički ne nađu rešenje, dve zemlje su se obavezale da će se obratiti međunarodnim institucijama.
Dve zemlje su se obavezale da će raditi na rešvanju pitanja nestalih osoba, te da će pokušati da najpre pruže odgovore njihovim porodicama, a zatim i da ti pitanje zatvore na nivou država.
„Verujem da smo do sada imali problema jednim delom i zbog nedostatka komunikacije”, primetila je Grabar Kitarović, pozdravljajući zato komunikaciju između premijera Srbije i hrvatske zajednice, a kad je reč o srpskoj zajednici, poručila je:
„Moram reći da svi želimo bolji život, još je mnigo problema u ekonomskom podlegu svuda i svima nam je cilj da zadržimo mlade ljude da ne napuštaju Hrvatsku, a odlaze svaki dan”.
Razume, dodala je i sprsku zajednicu i pitanja koja je opterećuju u Hrvatskoj i zato se, dodala je, obavezuje da će „uraditi sve kako bismo i na lokalnim nivoima rešavali konretna ptianja i probleme sa kojima se ljudi suočavaju”.
Vučić ne podržava ekonomski neisplative medije
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će država nastojati da obezbedi sredstva i garancije da nacionalne manjine u Srbiji nastave da se informišu na maternjem jeziku i neguju svoju kulturu, ali da, kada je reč o Radiju Subotica, neće podržavati nešto što je, kako je rekao, ekonomski neisplativo.
Premijer je to rekao odgovarajući na pitanje novinara da li je u planu izmena Zakona o informisanju po kojem je država morala da se povuče iz vlasništva u medijima pošto je, kako je konstatovao novinar, Radio Subotica pred gašenjem, a jedina u Vojvodini pravi program na četiri jezika nacionalnih manjina.
„Razgovarao sam danas sa zaposlenima u Radiju Subotica. Nisam za podržavanje nečega što ekonomski ne može da opstane. Bolje je da damo novac za zakup termina, nego da izdržavamo nešto što je ekonomski nemoguće”, rekao je Vučić.
Važno je, kazao je, da Hrvati u Srbiji budu informisani i da neguju svoju kulturu, i dodao da će Srbija gledati da nađe način kako to da reši preko lokalnih medija u Subotici.
Kada je reč o Zakonu, premijer je podsetio da je donet u skladu sa mišljenjem Evropske komisije i Venecijanskim komitetom koji su tražili, podsetio je, da se sprovede privatizacija medija u Srbiji.
„Mi ćemo pokušati da obezbedimo garancije i za učenje jezika, ali i za informisanje na jeziku svake nacionalne manjine. Tu nema spora i spreman sam da sa predstavnicima hrvatske manjine o tome razgovaram svaki put, svakog dana”, poručio je Vučić.
Verujem da će Srbija u budućnosti imati hrvatsku pomoć
Predsednik vlade Aleksandar Vučić uveren je da će Srbija u budućnosti imati hrvatsku pomoć, kao što će Hrvatska imati podršku Srbije.
Vučić je na konferenciji za novinare, nakon potpisivanja zajedničke deklaracije sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, rekao da će dve zemlje po pitanju spoljnopolitičkih pozicija mnogo bolje razumeti jedna drugu kad počnu da rešavaju međusobne probleme.
On je naveo da tokom današnjeg susreta sa Grabar Kitarović ni jedno ni drugo nisu pomenuli nedavna dešavanja oko otvaranja Poglavlja 23 u pregovima sa EU.„Ja to nisam ni pomenuo zato što mislim da kad rešavamo naše probleme koji su duboki i ozbiljni, gde sami znamo šta će se u dušama, glavama, srcima ljudi dešavati za samo dva meseca, mislim da kad to počnemo da rešavamo da ćemo i po pitanju spoljnopolitičkih pozicija jedni druge moći mnogo bolje da razumemo”, rekao je Vučić na pitanje novinara da li bi, ako se otvorena pitanja ne reše u dogledno vreme, mogla da dovedu do nove blokade od strane Hrvatske.Vučić je prokomentarisao i reči hrvatske predsednice da Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju na putu ka EU.„Što se tiče evropskog puta Srbije, super, hvala vam”, rekao je Vučić.
G.Kitarović: Nemamo nameru da blokiramo Srbiju
SUBOTICA– Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović izjavila je danas da Hrvatska nema nameru da blokira Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, već da želi da je vidi u EU, te da veruje da se situacija u vezi sa otvaranjem Poglavlja 23 neće ponoviti.
Grabar Kitarović je rekla da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju kriterijuma na evropskom putu, ali da se nada da će u budućnosti dve zemlje imati snage da porazgovaraju bilateralno o svim pitanjima koja bi se mogla pojaviti u okviru pregovora, da se dogovore oko prelaznih merila i raščiste nedoumice, pre nego što postanu evropski problem.
„I Hrvatska, a verujem i Srbija, u budućnosti žele da se ponašaju kao konstruktivne članice EU, koje doprinose konsenzusu u EU, a koje ne unose dodatne probleme, već doprinose rešavanju. Zato verujem da se ovakve situacije u kojima smo se nalazili proteklih meseci neće ponoviti”, rekla je ona odgovarajući na pitanje može li se desiti da neresena pitanja ponovo dovedu do blokade Srbije na putu ka EU.
Ona je navela da Hrvatska želi da vidi Srbiju kao članicu EU, te da želi sve države jugoistočne Evrope u Uniji jer je to preduslov za trajni mir, stabilnost i prosperitet ovog dela Evrope.Navela je ida se otvorena pitanja između dve zemlje neće rešiti preko noći, ali da veruje da su i Srbija i Hrvatska dovoljno sposobne i zrele i da imaju političku volju da bilateralna pitanja vide kao takva i resavali ih u međusobnim odnosima. „Za neka od njih, ako ne bude bilo moguće da se reše u doglednoj budućnosti u bilateralnim odnisima, rešićemo ih u međunarodnim pravosudnim telima”, rekla je Grabar Kitarović na konferenciji za novinare, nakon što su ona i predsednik vlade Aleksandar Vučić potpisali Deklaraciju o odnosima dve zemlje.
Povezani tekstovi
