Хрватска заступница Блини Ни Хроли српског вештака Саву Штрпца назвала бившим секретаром удруженог злочиначког подухвата, то јест Републике Српске Крајине
Заступник Хрватске у спору са Србијом пред Међународним судом правде Филип Сендс позвао је судије да у одсуству директних доказа о геноцидној намери Београда, ипак утврде њено постојање као једини разуман закључак који следи из низа злочина почињених над Хрватима по истом обрасцу и у приближно исто, ограничено време.
Уколико то не учини, Међународни суд правде, како је рекао, рескира да, заједно са Конвенцијом о геноциду, постане ирелевантан и то у време када су потребни више него икада. Хашки трибунал је, како је оценио, у процесима против Радована Караџића и генерала Здравка Толимира применио знатно блажи стандард у одлучивању о постојању геноцида.
Сендс је на почетку друге рунде главне расправе, како преноси Бета, сугерисао и да би Суд правде требало да одустане од сопственог стандарда у оцењивању да ли је геноцид почињен, успостављеног пресудом по тужби БиХ против Србије, 2007. године. Том пресудом, овај суд је, подсетимо, утврдио да су снаге босанских Срба починиле геноцид над муслиманима у Сребреници, али не и на другим подручјима БиХ, те да су власти у Београду одговорне зато што нису спречиле геноцид и до тада казниле починиоце. Судије су тада одбациле навод из тужбе БиХ да се геноцидна намера Србије и босанских Срба да униште муслимане у другим крајевима БиХ могла извући из обрасца злочина који се понављао широм БиХ.
Сендс је, како јавља ХРТ, Србију оптужио и да крши Конвенцију о спречавању геноцида, одбијајући да достави податке за још више од 800 несталих особа.
Адвокати Загреба су се осврнули и на приговор чланова српског правног тима од прошле недеље према коме се хрватска тужба умногоме темељи на непотписаним изјавама сведока, заправо записницима из станица полиције, који немају никакав доказ веродостојности.
Хрватска заступница Блини Ни Хроли јуче је одбацила те наводе тврдећи да су сведоци све те изјаве потврдили и потписали. Чланови српског тима су, међутим, протекле недеље приложили суду, као доказ, управо те изјаве које хрватски сведоци од којих су оне узимане нису желели да потпишу.
Хролијева је јуче прозвала чланове српског тима и због, како је рекла, личних напада на Соњу Бисерко, председницу београдског Хелсиншког одбора, која је прве недеље сведочила у корист хрватске тужбе. Она је те прозивке назвала недоказаним и неутемељеним. Истовремено, српског вештака Саву Штрпца назвала је бившим секретаром удруженог злочиначког подухвата, то јест Републике Српске Крајине. Примедбама на сведочења, Србија је, према њеним речима, безуспешно покушала да утиша гласове стотина жртава.
На крају свог излагања Хролијева је констатовала да Србија прошле недеље у суштини није оповргавала наводе хрватске тужбе. Српски заступници, према њеном тумачењу, нису негирали да је званични Београд пружао финансијску и политичку помоћ у успостављању српске аутономије у Хрватској, као ни да је повремено испоручивао оружје тамошњим српским снагама. Србија, како је она закључила, није негирала ни да су ЈНА и српске снаге на националној основи убијале Хрвате и наносиле им физичке и психичке повреде, те да је било говора о њиховом уништењу. Дакле, сматра она, српски правни тим је признао довољно чињеница из којих суд може извести закључак о постојању геноцидне намере да се Хрвати униште као етничка група.
Таква намера, по мишљењу хрватског заступника Кире Стармера, може се извући и из пресуде лидеру крајишких Срба Милану Мартићу кога је Хашки трибунал осудио на 35 година затвора. По Стармеровом тумачењу, трибунал је том пресудом установио да је постојао удружени злочиначки подухват вођства Србије, са Слободаном Милошевићем на челу, ЈНА и српских снага у Книнској Крајини, да се реше хрватског становништва на једној трећини територије Хрватске, који је био предвиђен да уђе у нову српску државу. Он је поновио и наводе из прве недеље расправе да је обавештајна служба ЈНА у октобру 1991. у депеши констатовала да паравојска Жељка Ражнатовића Аркана у Вуковару чини неконтролисани геноцид над хрватским цивилима. Само неколико дана касније, како је рекао, ЈНА је наредила да све паравојске буду стављене под њену команду и контролу, што значи да је геноцид почињен или ван контроле ЈНА или под њеном командом.
Хрватска ће у петак завршити одговор на приговоре које је Србија уложила на њихову тужбу. Следећег четвртка, расправа улази у завршницу, излагањем Србије, док ће 1. априла суђење бити окончано завршном речи Хрватске и њиховим одговором на српску противтужбу.
Ј. Ц.
Povezani tekstovi
