Када стигну одговори, биће одлучено да ли ће се оптуженима за ратни злочин на Петровачкој цести судити у одсуству
Виши суд у Београду послао је позив за суђење четворици хрватских официра оптужених да су у августу 1995. године ракетирали колону избеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, сазнаје „Политика”. Уз позив за суђење које је заказано за 14. октобар, суд је Владимиру Микцу, Зденку Радуљи, Жељку Јеленићу и Данијелу Боровићу послао и оптужницу коју је због ратног злочина против цивилног становништва подигло српско Тужилаштво за ратне злочине.
Александар Оленик, бранилац првоокривљеног Микца по службеној дужности, рекао је за „Политику” да упркос томе што се почетак суђења очекује за мање од месец дана, Виши суд још није одлучио да ли ће се оптуженима, како је то предложило тужилаштво, судити у одсуству.
– Разлог зашто суд још није донео одлуку је веома једноставан: чекају се одговори оптужених по позивима који су им сада први пут упућени. Тек након што суд добије одговоре, биће у могућности да донесе правилну и правичну одлуку. Одговор може бити да позиви нису достављени, да органи Републике Хрватске одбијају да их доставе, па све до уредног уручења позива – казао је Оленик.
Као бранилац по службеној дужности наглашава питање правичности одлуке јер је најважније да суђење буде поштено.
– Тужилаштво за ратне злочине погрешило је што није ни покушало да позове оптужене да дају изјаве још у истражном поступку. На овај начин суд исправља грешку тужилаштва. Конкретно, тужилаштво тражи од суда да дозволи суђење у одсуству уз образложење да оптужени нису доступни нашим органима и да се крију. Међутим, ако некога нисте ни покушали да позовете и ако га нисте обавестили да постоји процес против њега, онда он не може да се крије, нити може бити недоступан, јер не зна да је оптужен. У другим сличним поступцима, наше тужилаштво за ратне злочине је слало позиве преко надлежних органа Републике Хрватске, где је одговор био да они не признају наше одлуке уз позивање на такозвани Закон о ништавости – објаснио је бранилац Оленик.
Ако поступак није правичан онда ни пресуда неће бити правична, а то је најгори могући исход. Додао је да је сигуран да је суд упућивањем позива исправио овај пропуст, али да остаје оправдана сумња да је Тужилаштво за ратне злочине намерно угрозило основна права оптужених.
Тужилаштво је, подсетимо, свој предлог да се поступак против окривљених води у одсуству образложило тврдњом да протек времена од критичног догађаја даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или Босна и Херцеговина (која је такође водила процес против окривљених) покренути кривичне поступке против одговорних за страдање цивила 7. и 8. августа 1995. године.
Оптужница против хрватских официра подигнута је после вишегодишњег преткривичног поступка и истраге која је трајала око годину дана током којих су прикупљени многобројни докази. У истрази је коришћена документација и информације које је Тужилаштво за ратне злочине прибавило од Међународног кривичног суда за бившу Југославију, материјални докази МУП-а Републике Српске, записници о увиђају, фотодокументација, искази сведока, медицинска и вештачења војне струке.
Povezani tekstovi
