Ништа ново код „накарађивања” имена београдских улица. Потпуно бесмислено, цео горњи део Тадеуша Кошћушка је преименован у Пјарона де Мондезира. Зашто није, на пример, преименована Толминска улица? А Крњача добија улицу по Атлантском океану?! Нове дупле варијанте су Лаза Костић (Лазина), Јефимија (Јелене Мрњавчевић), а инстант дупликат је Љубице ди Сорно – Љубице Чакаревић.
Бесмислено је и име Улица Беле Рохел Фрајнд у земунском насељу Војни пут. Због чега не Улица Рахеле Ферари, које је наша чувена глумица професионално користила? Она јесте добила улицу у Падинској Скели 2007, међутим Скела је статистички посебно насеље, физички удаљена од Београда и са депопулацијом последњих 30 година, тако да нема бојазни да ће скоро постати део градског урбаног ткива.
То нису постале ни Борча ни Калуђерица, које су одавне урбано срасле са градом, а комисија ионако предграђа пуни називима који већ постоје у граду. Летимичним погледом на нова имена улица у Земуну види се да су многа само дупликати оних која су неколико месеци пре тога додељена Крњачи.
Кад смо код преписивања, објашњења комисије су поражавајућа – само прекопирају текстове из „Википедије”. Са све рогобатним граматичким и фактографским грешкама. Јадно. На пример: „Лепосава Миљковић прва је лесковачка жена која је…” Лесковачка жена, јер Лесковчанка је ваљда жена из Ужица.
Далеко гори и безобразнији је случај међуратног фудбалера Емила Першке. Други део текста из „Википедије”, где пише да је био усташа, није прекопиран.
Ulica Emila Perške, Odluka u Službenom listu grada Beograda, br. 13, str. 48, od 4.marta 2019. Foto: screenshot
Наша „Википедија” то релативизује („кажу, ватрени присталица усташког покрета”), хрватска пише да је био припадник НДХ полиције и да је пао као жртва народноослободилачке војске бранећи свој дом у Загребу, док француска отворено каже да је подржавао усташе. Какав год фудбалер био, и Словак пореклом, уз додатак да није живео нити играо у Србији, дати његово име улици у Београду је велика срамота.
Драган Марковић,
Београд
Povezani tekstovi
