Одговорност за нематеријалну штету због душевног бола и патње најближих сродника убијених ратних заробљеника пала је на Републику Србију, по принципу објективне одговорности
Апелациони суд у Београду донео је ове године четири правноснажне пресуде којима су члановима породица жртава ратног злочина на „Овчари” 1991. године досуђене одштете од по 700, 800 и 900 хиљада динара.
Они су тужили Министарство одбране Републике Србије и тражили накнаду нематеријалне штете за бол и патњу због смрти блиског лица.
У пресудама се наводи да је за ратни злочин против ратних заробљеника пресудом Вишег суда у Београду из 2009. године осуђено више лица. Утврђено је да су они 20. и 21. новембра 1991. године на пољопривредном добру „Овчара” у Вуковару, као припадници територијалне одбране Вуковара и добровољачке јединице „Лева суподерица”, које су биле у саставу тадашње ЈНА, кршећи правила међународног права за време оружаног сукоба и противно Женевској конвенцији, убили, наносили телесне повреде и нечовечно поступали према ратним заробљеницима, на начин којим се вређа њихово људско достојанство. Заробљеници су били припадници хрватских оружаних снага, милиције, добровољачких јединица и лица која прате те оружане снаге, а која непосредно не улазе у њихов састав.
Тада је убијено најмање 200 људи, од којих су идентификоване 193 особе и њихова имена и презимена наведена у кривичној пресуди, која је постала правноснажна у новембру 2017. године.
Најближи чланови породице убијеног И. Р. – његов отац, супруга и два сина – тражили су тужбеним захтевом накнаду нематеријалне штете од по два милиона динара због претрпљених душевних болова због смрти блиског лица. Суд је оценио да је тужбени захтев превисоко постављен и закључио да свакоме припада износ од по 800.000 динара, с каматом од пресуђења до исплате, што сматра правичном новчаном накнадом.
„Суд је ценио критеријуме за одређивање висине штете због смрти блиског лица, пре свега начин на који је тужилац убијен, да је жртва најтежег кривичног дела, имајући у виду специфичне услове и околности под којима је страдао”, наводи се у пресуди Апелационог суда.
Првостепену пресуду донео је Први основни суд у Београду у новембру прошле године. Овај суд је одлучио да потраживање није застарело јер кривично дело ратног злочина против ратних заробљеника не застарева. Војно правобранилаштво као законски заступник Министарства одбране Републике Србије истакло je приговор застарелости, а такође и приговор „недостатка пасивне легитимације” тужене стране.
– Утврђено је да је покојни И. Р. убијен од стране окривљених који су били припадници ТО Вуковар и добровољачке јединице „Лева суподерица”, који су били у саставу тадашње ЈНА, због чега Република Србија одговара за штету коју су тужиоци у конкретном случају претрпели, без обзира на чињеницу што су за убиства одговорни непосредни извршиоци – наведено је у образложењу пресуде.
Истиче се да је првостепени суд правилно закључио да је тужена Република Србија одговорна по принципу објективне одговорности „јер су штету причинили припадници њених оружаних снага”.
У другој пресуди такође је досуђен износ од по 800.000 динара на име одштете супрузи, сину и ћерки убијеног, који су тужбеним захтевом тражили по два милиона динара. Отац породице С. Ш. радио је у болници у Вуковару, а супруга и деца су отишли у Загреб и тамо су о његовој судбини сазнали тек 1997. године, када је извршена ексхумација на „Овчари” и урађена ДНК анализа.
„Тада им је враћена возачка дозвола покојног супруга и оца, коју је он имао у џепу када је лишен живота. До тог тренутка су се надали да је он жив. У време када им је отац убијен син је имао 13 година, а ћерка девет година”, наводи се у образложењу.
У овој пресуди се тумачи да је Република Србија, као тужена, правни следбеник СФРЈ и њених оружаних снага, док се у трећој одлуци наводи да је Србија „солидарно одговорна са другим бившим чланицама СФРЈ”.
Трећа пресуда потврдила је одлуку да се ћерки убијеног И. Ц. досуди одштета од 900.000 динара. У образложењу се наводи да су ратни заробљеници на „Овчари” били приморани да трче кроз шпалир, да су тучени, клани и стрељани, а онима који су и после тога давали знаке живота пуцано је у главу. Међу жртвама које су идентификоване десет година после злочина био је и И. Ц, отац девојчице која је у време злочина имала само три године, а пре смрти оца је остала без мајке. Готово три деценије касније она је тужбом тражила милион и по динара, али је суд сматрао да 900.000 динара представља правичну надокнаду.
У последњој од четири пресуде у које нам је суд омогућио увид за супругу убијеног досуђено је 700.000 динара, а за његово троје деце по 900.000 динара на име накнаде нематеријалне штете због смрти блиског лица, што је укупно 3,4 милиона динара за породицу убијеног С. Х. Деца су у време злочина имала 12 и шест година, а најмлађи тек шест месеци, док је супруга имала 31 годину. Тужбеним захтевом су тражили по два, односно укупно осам милиона динара одштете.
– У време када је убијен С. Х, они су се налазили у Међумурју код његових родитеља. С. је био рањен и хоспитализован у болници у Вуковару, одакле је одвезен на „Овчару” и убијен. Од тада породица није знала шта се с њим догодило, одлазили су на све размене и тражили су га преко Црвеног крста и других организација, али десет година нису ништа сазнали. Када је почело откопавање посмртних остатака, извршена је ДНК анализа – наводи се у образложењу пресуде.
Суд у овој одлуци истиче да накнада нематеријалне штете нема казнени карактер и да зависи од економског стања друштва у ком се одмерава. Поред тога, извесну сатисфакцију представља и кривична пресуда Окружног суда у Београду, којом су извршиоци ратног злочина оглашени кривим. Зато суд сматра да досуђени износи представљају правичну новчану накнаду нематеријалне штете за душевну бол и патњу.
У једној од пресуда истиче се да је губитак за породицу ненадокнадив.
За сада су донете четири правноснажне пресуде и одштете су исплаћене. Међутим, води се још парница. Како нам је речено у Фонду за хуманитарно право, у првостепеном и апелационом суду има још предмета који су у току, по тужбама породица убијених на „Овчари”.
Povezani tekstovi
