Branko Tunić, optužen da je ubio Marka Utržana, bio je najsuroviji u Rakitju, navodi se u završnoj reči optužbe. Presuda sutra
Da li je Branko Tunić (59), nekadašnji pripadnik hrvatskog Zbora narodne garde (ZNG), kriv za ubistvo vojnika JNA Marka Utržana 30. septembra 1991. godine u nekadašnjem vojnom objektu Rakitje nedaleko od Zagreba, saopštiće sutra sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Pred pomenutim većem, kojim predsedava sudija Snežana Nikolić Garotić, juče je iznošenjem završnih reči okončano suđenje koje je vođeno u njegovom odsustvu s obzirom na to da je nedostupan srpskim pravosudnim organima.
Iznoseći završne reči, postupajući tužilac Dušan Knežević kazao je da su tokom dosadašnjeg postupka izvedeni dokazi koji nedvosmisleno potvrđuju odgovornost okrivljenog i predložio sudu da Tunića zbog ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika osudi na maksimalnu zatvorsku kaznu od 15 godina.
– Izvedeni dokazi i iskazi svedoka potvrđuju da je okrivljeni žrtvu tukao rukama, nogama i palicama. Isto je činio i drugim ratnim zarobljenicima srpske nacionalnosti. Iz dokaza proizlazi da im je pretio da će im nožem izvaditi oči, gasio cigarete po telu, mokrio po njima i stavljao cev pištolja na čelo i slepoočnicu govoreći im da će ih ubiti. Pojedini svedoci bili su nedvosmisleni u tvrdnjama da je Tunić ubio Utržana, a svi do jednog saglasni su da je on bio najsuroviji od svih. Njihove navode potvrdila su i medicinska veštačenja – kazao je tužilac Kovačević.
On se zapitao i šta je Tunića navelo da se tako surovo ponaša prema srpskim zatvorenicima, naročito prema pokojnom Utržanu.
– Jedino što mi pada na pamet kao odgovor na ovo pitanje jeste to što je Utržan Tuniću na mučenje odgovarao osmehom – rekao je tužilac.
U završnim rečima on se osvrnuo i na činjenicu da je Tunić u Hrvatskoj oslobođen odgovornosti za ubistvo Utržana, ali da to nije razlog da mu se ne sudi i pred srpskim pravosuđem.
– Hrvatska presuda našu zemlju ne obavezuje ni na šta. Načelo „ne dva puta o istoj stvari” važi samo u okviru jednog nacionalnog sistema – zaključio je tužilac, a potom dodao da sud prilikom odmeravanja kazne Tuniću kao otežavajuće okolnosti treba da ceni njegovu osionost, bahatost, upornost i brutalnost, dok olakšavajućih okolnosti nema.
U kratkoj završnoj reči, punomoćnik oštećenih Dušan Bratić kazao je da sudska presuda koju oštećeni traže ne vida fizičke rane, niti vraća život, ali previja psihičke rane, smiruje duše žrtvama..
– Odbrana će reći da se ne sudi po pravdi, već po pravu. Ali pravda je majka prava, tome nas uči pravo u celini i nijedna sudska odluka ne sme da bude bez trunke pravde u sebi – kazao je Bratić i pridružio se završnoj reči tužioca.
Branilac okrivljenog Andrija Milošević rekao je da Tunićeva krivica nije utvrđena, kao i da optužnica protiv njega ne sadrži subjektivne elemente krivičnog dela. Rekao je da treba da bude odbijena jer mu je već suđeno u Hrvatskoj, ali i da nema dokaza da je Tunić počinio delo koje mu se optužnicom stavlja na teret.
Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
