Jedinstvenu postavku, koja je izraz uspešne srpsko-jevrejske saradnje, večeras će u sedištu svetske organizacije u Njujorku otvoriti ministar spoljnih poslova Ivica Dačić
Mnogo delova jedne složene slagalice moralo je da se gotovo besprekorno uklopi u celinu da bi danas u Palati Ujedinjenih nacija u Njujorku, u 18 časova po njujorškom, a u 24 sata po srednjoevropskom vremenu, bila otvorena izložba „Logor smrt Jasenovac – pravo na nezaborav”, organizovanoj povodom Međunarodnog dana Holokausta, koji se obeležava 27. januara, na osnovu rezolucije Generalne skupštine UN donete 2005. godine.
Nesumnjivo jedinstvenu postavku o Jasenovcu, na kojoj će biti izloženi izvorni dokumenti, fotografije, video-zapisi i trodimenzionalni predmeti, kao svedočanstva o jednom od najsurovijih nacističkih logora istrebljenja u Evropi tokom Drugog svetskog rata, otvoriće Ivica Dačić, ministar inostranih poslova i prvi potpredsednik Vlade Srbije.
Direktor izložbe je prof. dr Gideon Grajf, vodeći istoričar Instituta za istraživanje i dokumentaciju Holokausta „Šem olam” iz Izraela, ekspert za Aušvic, s kojim smo u „Politici” objavili opsežan razgovor o Jasenovcu krajem oktobra 2017. godine.
Kimberli Man, šef Sekcije za edukaciju o Holokaustu Ujedinjenih nacija, u pratećem materijalu pripremljenom za postavku „Logor smrti Jasenovac – pravo na nezaborav” ističe da je „osnovni cilj izložbe razvijanje i negovanje kulture sećanja na srpske, jevrejske, romske i antifašističke žrtve Holokausta i genocida u Jasenovcu, jednom od najbrutalnijih i najozloglašenijih od ukupno osam logora za istrebljenje u Drugom svetskom ratu”. Uz bok ovom glavnom cilju, po rečima Manove, izložba u Ujedinjenim nacijama treba da pruži „svojevrstan doprinos kulturi mira i da spreči oživljavanje neonacističkih ideologija poput ustaške ideologije, ustaškog pokreta i režima NDH koji je i doveo do stvaranja logora za istrebljenje Jasenovac”.
Direktor izložbe, profesor Gideon Grajf razvio je ovu postavku u saradnji sa članovima Međunarodne ekspertske grupe GH7 – Stop revizionizmu, čiji su članovi već nekoliko godina angažovani na projektu koji prevazilazi okvire same izložbe. Kroz tu, ali i kroz druge forme, na osnovu dosadašnjih i novih istraživanja, izvorne dokumentacije, neposrednih svedočenja i naučnih debata, istina o Jasenovcu trebalo bi da nađe put do globalne javnosti.
Jezgro GH7 čine rabin dr Abraham Jicak Kriger, osnivač i direktor Instituta za Holokaust „Šem Olam”, profesor Beri Lituči, osnivač i direktor Instituta za Jasenovac iz Njujorka, Emir Kusturica, osnivač i direktor Andrić instituta iz Višegrada i ambasador Unicefa, profesor dr Dario Vidojković, istoričar sa Univerziteta Regenzburg iz Nemačke, Knut Flovik Toresen, istoričar Nacionalnog arhiva Norveške iz Osla, istoričar Mirko Galas s Univerziteta Udine u Italiji, magistar Antun Miletić, raniji dugogodišnji direktor Vojnoistorijskog arhiva JNA i profesor dr Vladan Đokić, dekan Arhitektonskog fakulteta iz Beograda.
Da je reč o monumentalnoj izložbi, prvi put postavljenoj u Ujedinjenim nacijama, svedoči činjenica da je iz Beograda u Njujork prevezeno avionom sedam tona opreme i eksponata, kako bi ovaj srpsko-jevrejski projekat povodom obeležavanja Međunarodnog dana Holokausta bio predstavljen na najbolji način.
Specijalni gosti na otvaranju postavke biće preživeli deca logoraši Jasenovca, Jastrebarskog iz Srbije – Jelena Buhač Radojčić, Smilja Tišma, Gojko Rončević Mraović, a iz Njujorka Eva Kostabel Dojč i David Alkalaj, koji su preživeli ustaške logore Rab, Pag i Jasenovac.
Počasni gost biće gospođa Rouzi Stivenson Gudnajt, potpredsednica „Vikimedije” i potomak čuvenog Davida Albale, srpskog i jugoslovenskog diplomate koji se izborio da Vlada Srbije u egzilu, kao prva, 1917. godine prizna Balfurovu deklaraciju.
Povezani tekstovi
