31 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА НАД СРПСКИМ ЦИВИЛИМА
У селима код Книна убијени углавном старији Срби који су остали у својим домовима, а за злочине ни после 31 године нико није правоснажно одговарао
Навршава се 31 година од свирепих и до данас некажњених убистава 17 српских цивила у селима Гошић и Вариводе, извршених у недељама након завршетка хрватске војне операције „Олуја“, саопштио је Информативно-документациони центар „Веритас“.
Жртве су, како се наводи, били углавном старији људи који су остали у својим домовима, верујући тадашњим гаранцијама да ће бити безбедни.
„Веритас“ истиче да ни три деценије касније хрватско правосуђе нема одговор на питање ко је наредио и извршио ове злочине.
У Гошићу убијено седам чланова породице Борак
Злочин у селу Гошић код Книна догодио се 27. августа 1995. године. Тада је, на кућним праговима и у двориштима, убијено седам Срба из породице Борак, старости од 56 до 81 године.
Убијени су Саво Борак /70/, Васиљ Борак /68/, Гроздана Борак /75/, Марија Борак /81/, Косовка Борак /77/, Милка Борак /75/ и Душан Борак /56/.
Месец дана касније, 28. септембра 1995. године, у оближњем селу Вариводе убијено је још десет српских цивила, старих између 54 и 84 године. Међу жртвама је било и седам чланова породице Берић.
Убијени су Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/, Марија Берић /69/, Мирко Покрајац /84/, Душан Дукић /59/, Марко Берић /82/, Милка Берић /67/, Јован Берић /56/ и Угљеша Илијашевић /54/, чије је тело пронађено у локалној цистерни за воду и кишницу.
Тела тајно сахрањена као „непозната“
Према наводима „Веритаса“, хрватска полиција је, како би прикрила трагове злочина, тела убијених тајно сахранила на книнском гробљу под ознаком „непознат“.
Посмртне остатке жртава су тек у пролеће 2001. године ексхумирали истражитељи Хашког трибунала, у оквиру групе од 301 тела људи убијених током и након „Олује“. Породице су жртве идентификовале током 2002. године.
Споменици подигнути у њиховим родним селима, наводи „Веритас“, више пута су били мета вандализма и скрнављења.
Правосудни епилог ових злочина „Веритас“ оцењује као потпуни фијаско.
Под међународним притиском, Жупанијско државно тужилаштво у Задру је 1996. године оптужило шесторицу бивших хрватских војника – Николу Рашића, Ивана Јаковљевића, Пера Перковића, Ивицу Петрића, Златка Ладовића и Недиљка Мијића – за убиства из користољубља.
Иако су четворица оптужених током истраге признала дело, суд у Задру их је исте године ослободио због, како је наведено, „недостатка доказа“.
Врховни суд Хрватске укинуо је ту пресуду, али је на поновљеном суђењу у Шибенику, 13. фебруара 2002. године, тужилац одустао од оптужнице, уз образложење да ће бити покренута нова истрага против других потенцијалних починилаца.
Нови правоснажни епилог за убиства у Гошићу и Вариводама, међутим, није уследио.
Села демографски готово угашена
Подаци о броју становника додатно показују размере последица рата и егзодуса српског становништва са тог подручја.
Према попису из 1991. године, у Гошићу је живело 107 становника, од којих 106 Срба, док су Вариводе имале 477 становника, међу којима су била 472 Срба.
Три деценије касније, према попису из 2021. године, у Гошићу живи свега 21 особа, при чему нема никога млађег од 40 година.
У Вариводама данас живи 61 становник, а међу њима нема никога млађег од 25 година.
„Ово јасно осликава трајне последице егзодуса и злочина из 1995. године“, указује „Веритас“.
Из тог центра истичу да до данас нико није осуђен ни за убиства у Гошићу и Вариводама, али ни за бројне друге злочине над српским цивилима у суседним крајишким селима након „Олује“, што је, како наводе, допринело потпуном демографском гашењу тог дела Далмације.
