Moja sestra je poginula, a majka preminula na putu do bolnice. Nastradao je i petogodišnji sin mog brata, a moj brat i sin su ranjeni, kazao je Mirko Drča, očevidac događaja na Petrovačkoj cesti
Očevici raketiranja izbegličke kolone na Petrovačkoj cesti 7. avgusta 1995. godine, njih četvoro, juče su pred sudskim većem Odeljenja za ratne zločine beogradskog suda govorili o zločinu u kojem je nastradalo 13 osoba, od kojih su šestoro bila deca. Među nastradalima bili su i njihovi najbliži.
Oni su o tragičnom događaju govorili prvi put javno, na početku glavnog pretresa u postupku koji se u odsustvu vodi protiv oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca (68) iz Pule, Zdenka Radulja (70) iz Zagreba, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (65) iz Gornjeg Knjeginca, zbog optužbi da su sproveli naređenje da raketiraju kolone izbeglica iz Republike Srpske Krajine na Petrovačkoj, ali i Prijedorskoj cesti, samo dan nakon prvog zločina.
Optužnicu u postupku protiv visokorangiranih hrvatskih oficira zastupa Dušan Knežević, vršilac funkcije glavnog tužioca za ratne zločine.
Prvi svedok koji je izašao za sudsku govornicu bio je Mirko Drča koji se tog 7. avgusta 1995. godine nalazio u koloni koja je iz Hrvatske krenula put Srbije. On je, kako je posvedočio, sa suprugom i sinom 5. avgusta automobilom krenuo ka Srbiji, dok je njegov brat sa porodicom, uključujući i njihove roditelje, na put krenuo kamionom.
– Moj automobil, u kojem sam bio sa suprugom i detetom, bio je na početku kolone. Iza mene su bili traktori, kamioni, zaprežna kola i pešaci. Vojnih vozila nije bilo. Nisam video kada je kolona pogođena, ali jesam tamni avion koji je leteo nad njom. Ljudi su mi rekli da je bombardovana kolona. Video sam da je pogođen kamion koji je vozio moj brat. Sestra koja je imala 18 godina je poginula, a majka je preminula na putu do bolnice. Nastradao je i petogodišnji sin mog brata, a brat i sin su mi ranjeni – ispričao je tragični događaj Drča.
O onome što se dogodilo na Petrovačkoj cesti svedočila je i Milka Vekić, kojoj je, kako je rekla, majka koja je bila u izbegličkoj koloni govorila o tragičnom događaju. U raketiranju kolone poginuli su joj otac i brat.
– Majka mi je ispričala da su bili u Benkovcu, da su decu i stare natovarili u kamion. Majka je bila u kamionu, a otac i brat u automobilu iza nje. Kazala mi je da je avion leteo nisko, da se nije čuo i da je samo odjednom ispustio granatu. Govorila je kako su ljudi iz kolone nosili mrtvu decu na rukama. Nastradali su i moji, otac i brat. Brat nije imao glavu, a ocu je išla krv na nos i usta – ispričala je Vekićeva.
Savo Stijelja imao je osam godina kada je raketirana izbeglička kolona na Petrovačkoj cesti, u kojoj se i on nalazio. Juče se prisetio tragičnih dešavanja.
– Krenuli smo za Srbiju u kamionskoj prikolici. Sećam se da smo sedeli na improvizovanim klupama. Sa mnom su bile baka, majka i sestra. Otac, koji je konstantno nabavljao vodu i hranu za nas u kamionu, i deda su bili u automobilu iza nas. U jednom trenutku sam čuo avion, a potom ubrzo i detonaciju. Deda i otac su nastradali na licu mesta. Ocu je visila glava i to je scena koju nikada neću moći da izbrišem iz glave. Mi smo počeli da bežimo po obližnjim šumama i tu se skrivali sve dok nisu došli po nas. Sestra Aleksandra, koja je tada imala tri godine, pogođena je u ruku, a majka, koja je bila u osmom mesecu trudnoće, pogođena je u desnu stranu tela – govorio je Stijelja. Odgovarajući na pitanje tužioca, rekao je da u izbegličkoj koloni nije bilo vojnih vozila.
Svedok je, kako je rekao, sa porodicom stigao u Bor, a ubrzo potom u Mirkovce kod rodbine. Majka je, ispričao je Stijelja, ubrzo otišla u Novi Sad da se porodi.
– Umrla je odmah nakon porođaja, a mene i moje dve sestre usvojili su ujak i ujna – kazao je ovaj svedok.
I Jovica Piplica, četvrti svedok koji je juče ispitan, ranjen je u kamionu kada ga je, kako pretpostavlja, pogodio geler granate koju su ispalili avioni Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva. U vozilu u kom je bio nastradalo je troje dece i vozač.
– Sećam se samo da sam u ruci držao kutiju cigareta i iznenadnog bljeska. Ničega se više ne sećam jer sam bio u nesvesti – ispričao je ovaj svedok.
Sva četiri oštećena svedoka pridružila su se krivičnom gonjenju okrivljenih i istakla imovinsko-pravni zahtev.
Nakon završenog pretresa, punomoćnik oštećenih advokat Dušan Bratić kazao je za „Politiku” da je jučerašnji dan veliki dan za ideju pravde i pomirenja u regionu jer praštanje bez iskrenog pokajanja ili bez kazne, kojih nema već tri decenije, jeste greška.
– Narod koji to sebi dozvoli osuđen je da mu se istorija ponovi kao nenaučena lekcija. Sa druge strane, ovo je veliki dan i za državu Srbiju i sve njene građane jer je pokazala da ima svoje tužilaštvo i svoj sud i u tim organima ljude koji imaju moralnih zakona u sebi i koji su profesionalnim integritetom odoleli pritiscima zvaničnika Hrvatske kroz javne izjave – kazao je Bratić.
Miroslava Derikonjić
Povezani tekstovi
