Koalicija za REKOM poziva vlade post-jugoslovenskih zemalja da pitanje nestalih reafirmišu i postave ga među prioritetima regionalne saradnje i izgradnje budućnosti.
Porodice imaju pravo da znaju, a države obavezu da razjasne sudbinu nestalih, saopštila je Koalicija za REKOM.
Podseća da porodice najmanje 10.000 nestalih osoba imaju pravo da znaju šta im se dogodilo, a države na obavezu da obelodane podatke o sudbini, bez odlaganja da identifikuju preko 4.000 ekshumiranih posmrtnih ostataka i da otkriju lokacije grobišta preostalih 6.000 osoba čiji su sudbine još uvek nepoznate.
Prema podacima Koalicije, najveći broj nestalih je u ratovima u BiH – oko 7.000 (5.335 vojnika Armije BiH, HVO i civila – Muslimana i Hrvata i 1.665 vojnika Vojske RS i civila – Srba).
U Hrvatskoj još uvek je nepoznata sudbina oko 1.600 osoba – vojnika Hrvatske vojske, vojske hrvatskih Srba, i civila, Hrvata i Srba, državljana Hrvatske, podaci su REKOM-a.
Državljana Srbije i Crne Gore, koji su nestali u ratovima 1991 – 1995. ima još 97, i to 2 vojnika mlađa od 18 godina, 47 pripadnika oružanih snaga SRJ, od 31 do 50 goidna, 30, od 19 do 30 godina, i 18 starijih od 51 godine.
U vezi sa ratom na Kosovu, ima još 1.891 nestala osoba, s tim da su posmrtni ostaci 400 osoba ekshumirani širom Kosova, ali još nisu identifikovani, zbog pogrešnih identifikacija odmah posle rata i nevoljnosti porodica koje su sahranile svoje žrtve da ponovo daju krv.
Među nestalima, 1.121 osoba je albanske nacionalnosti, 451 srpske/crnogorske nacionalnosti i 119, romske ili bošnjačke nacionalnosti.
Najviše je nestalih u godinama od 31 do 50, i to 331 Albanaca, 150 Srba/Crnogoraca i 41 Rom, zatim preko 61 godine – 268 Albanaca, 163 Srba/Crnogoraca i 15 Roma.
Zabrinjavajući podatak je da je 15 nestalih Albanaca, tri Srbina i četiri Roma mlađe od 15 godina.
REKOM – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava na teritoriji SFRJ od 1991. do 2001. godine. (Tanjug)
U Beogradu obeležen Međunarodni dan nestalih
Međunarodni dan nestalih osoba danas je obeležen u Beogradu šetnjom porodica nestalih od gradske skupštine do spomenika na Tašmajdanu, gde su položeni venci i cveće.
Članovi porodica nestalih, koji su u Beograd došli iz svih krajeva Srbije, na početku kolone nosili su veliki transparent sa natpisom „Gde su nestali”.
Šetnja je počela ispred gradske skupštine, gde je prethodno Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije održala konferenciju za novinare.
Na konferenciji je istaknuto da je rešavanje problema nestalih civilizacijsko i humanitarno pitanje i da porodice nestalih neće odustati od toga.
Naglašeno je da se po podacima međunarodnih organizacija na prostoru bivše Jugoslavije kao nestalo vodi 10.416 lica a da je od tog broja njih 4.075 srpske nacionalnosti.
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović je rekao da je Srbija u pogledu rešavanja sudbine nestalih uradila sve što je od nje traženo.
„Nema ni jedno mesto u Srbiji na koje je ukazivano a koje nije transparentno istraženo”, rekao je Odalović ukazavši da se istovremeno Srbija susreće s nizom problema u pronalasku nestalih osoba u regionu.
Prema njegovi m rečima, na prostoru Hrvatske , BiH i Kosova i Metohije je oko 4.000 tela osoba srpske nacionalnosti koje se vode kao nestale.
„To je i dalje veliki problem”, rekao je Odalović istakavši da porodice nestalih i državni organi neće odustati od njihovog pronalaska i identifikacije.
Ukazao je na neophodnost bolje saradnje u regionu u rešavanju problema nestalih, koja će, po njegovoj oceni, dovesti i da boljih odnosa i veće stabilnosti na tom prostoru.
Predsednik Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica Dragan Pjevač je istakao da porodice nestalih traže pravdu i da neće odustati d toga.
„Pravda za žrtve je dvosmerna ulica i niko nema prava draži pravdu samo za svoje žrtve”, rekao je Pjevač, ukazavši da da je saradnja sa sličnim udruženjima iz regiona dobra.
Ocenio je da je, za razliku od toga, saradnja sa zvaničnim strukturama vlasti u državama regiona loša.
„Iluzorno je očekivati pravdu za srpske žrtve kada je u Jasenovcu postavljena ploča za Dom spremni”, rekao je Pjevač.
Naveo je i da porodice nestalih iz te Koordinacije ne nailaze uvek ni kod svih nadležnih u Srbiji na razumevanju.
„Tri godine čekamo da nas primi predsednik Aleksandar Vučić”, rekao je Pjevač koji je izrazio očekivanje da će saradnja sa ministarstvom za rad, socijalna i boračka pitanja biti bolja nego pre.
U okviru obeležavanja Međunarodnog dana nestalih, predviđen je program koji se sastoji iz recitacija, spotova, izložbe.
Na ulazu u salu Skupštine grada postavljeni su štandovi sa siluetama od stiropora, koje simbolizuju nestalo lice.
Na štandovima su se prikupljale poruke građana i članova porodica žrtava koje će se potom proslediti nadležnim institucijama. Međunarodni dan nestalih obeležava se uz podršku Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, Komisije za nestala lica Vlade Srbije i Crvenog krsta Srbije. (Beta)
Povezani tekstovi
