Šef “Veritasa” razotkriva laži zagrebačkih medija
Savo Štrbac, direktor Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, tvrdi da će početkom sledeće godine u Čikagu početi suđenje protiv američke vojno-konsultantske firme MPRI, koju je 200.000 krajiških Srba tužilo za saučesništvo u genocidu koji je nad njima počinila Hrvatska!
Ističući da su hrvatski mediji pre nekoliko meseci slagali da je sud u Čikagu odbacio tužbu proteranih Krajišnika protiv vojno-konsultantske firme MPRI, koja je obučavala i naoružavala hrvatsku vojsku za sprovođenje etničkog čišćenja i zločina u akciji “Oluja”, Štrbac u intervjuu za Press tvrdi da postoji velika šansa da se u predstojećem procesu pred američkim sudom dokaže genocidna namera Hrvatske da pobije i protera Srbe sa područja nekadašnje Republike Srpske Krajine.
- Hrvatski mediji namerno su pogrešno preneli vest da je tužba protiv MPRI-ja odbačena. Čikaški sud je u oktobru samo delimično odbacio tužbeni zahtev proteranih Krajišnika, i to u onom delu koji se odnosio na pretrpljenu duševnu bol i naknadu nematerijalne štete. U onom većem i snažnijem delu tužbe, koji se odnosi na saučesništvo MPRI-ja i Hrvatske u genocidu nad 200.000 Srba, tužba je ostala na snazi – kaže Štrbac.
Uzimajući u obzir predrasude koje na Zapadu postoje o Srbima i uzrocima građanskog rata na prostorima bivše SFRJ, verujete li da će američki sud doneti presudu koja bi mogla pružiti satisfakciju stradalim Krajišnicima?
- Naši advokati su zadovoljni trenutnim tokom stvari i tvrde da imamo dobre šanse u dokazivanju genocidnosti “Oluje”. Iako je sud odbacio deo tužbe koji se odnosio na naknadu pretrpljene nematerijalne štete, suđenje po ostalim tačkama bi trebalo da počne sledeće godine. Očigledno je da Hrvatima to ne ide u prilog i zato su slagali da je tužba odbačena.
Da li je visina odštetnog zahteva i dalje ista i iznosi 10,4 milijarde dolara?
Meron je američki čovek
Nakon što je drugostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo hrvatske generale Gotovinu i Čermaka od odgovornosti za zločine nad Srbima u “Oluji”, bili ste jedan od najglasnijih kritičara tribunala, nazivajući ga političkim sudom. Predsednika tribunala Teodora Merona nazvali ste “američkim čovekom”. Na osnovu čega to tvrdite?
- Bezbroj puta sam govorio da je Haški tribunal više politička nego pravna ustanova, da sudi po diktatima velikih sila, te da je Teodor Meron produžena ruka američke administracije. O tome postoje brojni dokazi, od „Vikiliksa” pa nadalje. Čak su i pojedine sudije haškog suda otvoreno prozivali Merona zbog njegovog političkog uticaja na rad tribunala.
- Sve je ostalo isto! Čikaški sud je još pre tri godine prihvatio tužbu, ocenivši da ima i dubinu i ozbiljnost, a nadležnost suda se temelji na činjenici da tuženi MPRI u SAD ima razgranatu mrežu aktivnosti, kao i da u Čikagu živi velika srpska zajednica, uključujući i ljude koji su tamo došli nakon što su proterani u “Oluji”.
Ukoliko sud donese presudu u korist krajiških Srba, koliko bi takva presuda mogla uticati na Hrvatsku?
- Što se tiče novčane odštete, ona bi išla isključivo na štetu MPRI-ja. Međutim, jasno je da bi presuda u korist proteranih i pobijenih Srba iz Krajine iz temelja potresla Hrvatsku i način na koji se tamo gleda na “Oluju”. Ako se utvrdi saučesništvo MPRI-ja u genocidu nad krajiškim Srbima, jasno je da je i Hrvatska učestvovala u tom zločinu. To je jako važno za buduće sudske procese i dokazivanje zločinačkog karaktera te operacije. Sva ova ujdurma koja se u Hrvatskoj podigla zbog Šešeljevog povratka iz Haga pokazuje da se kod Hrvata malo šta promenilo u odnosu na početak devedesetih godina prošlog veka.
Kada ste već pomenuli Šešelja, koliko su žestoke reakcije iz Hrvatske na povratak lidera radikala uzrokovane predstojećim izborima u toj zemlji?
- Hrvatskim nacionalistima je neko kao Šešelj bio preko potreban, jer time sebe održavaju u životu. Hrvatima, koji se nalaze u teškoj ekonomskoj krizi, pred izbore je bio potreban neko iz Srbije ko će ih bombastičnim izjavama ujediniti. Još od početka ratova u bivšoj SFRJ ne pamti se da je neka odluka u Saboru doneta jednoglasno, kao što je bio slučaj sa usvajanjem deklaracije o Šešelju.
Rezoluciju o Vojislavu Šešelju, na hrvatsku inicijativu, doneo je i Evropski parlament.
- U tom parlamentu prolazi bilo koji predlog, bilo koje delegacije i iz bilo koje zemlje! Rezolucije Evropskog parlamenta nemaju izvršnu snagu. Većina poslanika u tom telu i ne razmišlja o čemu glasa, dok veliki broj ne bude čak ni prisutan za vreme diskusija. Tamo se glasa po inerciji.
A kako komentarišete nedavni zahtev Haškog tužilaštva da se ukine odluka o privremenom puštanju na slobodu Vojislava Šešelja?
- Serž Bramerc je nedavno boravio u Beogradu, neposredno nakon što je Šešelj pušten na slobodu, i tada je objašnjavao zašto tužilaštvo nije uložilo žalbu na odluku o njegovom puštanju. Rekao je i da tužilaštvo ne namerava to da uradi ni u budućnosti. A onda, odjednom, Bramerc i njegovo tužilaštvo traže od haškog suda da menja odluku i da Šešelja vrati u pritvor?! Reč je o neverovatnim stvarima koje pokazuju da se ovde ne radi o pravu i pravdi, već isključivo o politici.
Boris Knežević