У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 Срба које су прије 26 година убили припадници хрватске војске у акцији “Масленица” у Равним Котарима и на Малом Алану на Велебиту.
Парастосу, који је организовало Удружење породица несталих и погинулих “Суза”, присуствовали су и директор Информационо-документационог центра “Веритас” Саво Штрбац, предсједник Координације српских избјегличких удружења са подручија бивше Југославије Драган Пјевач, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта.
Предсједница Удружења “Суза” Драгана Ђукић изјавила је да породице жртава сматрају несхватљивим то што је тежак злочин остао некажњен и што се ни и у Хрватској нити у међународној јавности он ни не спомиње, као да се ништа није догодило.
- Послије 26 година је најтужније то што ништа и даље није учињено, као ни прије 26 година. Нико не помиње тај злочин – ни власт која је то учинила, а ни данашња хрватска власт, тако да породицама најтеже пада што је све прошло некажњено – рекла је Ђукићева.
Она је истакла да су највише страдала три чисто српска села која су уништена до темеља, са јасном поруком да се Срби више никада не врате, али да су страдала и мјешовита села.
- У та села се више нико не враћа, ти су људи исељени по трећим земљама. Никакво саосјећање нити сажаљење према тако гнусном злочину нема са супротне стране и то није добро за даљи живот, повратак и за односе сусједских земаља – поручила је Ђукићева.
Према подацима “Веритаса”, хрватска војска је у агресији коју је извела 22. јануара 1993. године убила 348 Срба и војника српске националности, међу којима је било 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година, а 55 цивила било је старије од 60 година.
Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од којих шест цивила, међу којима су три жене.
У овој агресији највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.
Срби из поменутих села су побијени, прогнани или одведени у затворе и логоре.
Њихова богата имања су опљачкана, опустошена и уништена, а културни споменици, гробља и цркве девастирани, оскрнављени или порушени, међу којима и Двори Јанковић Стојана у Исламу Грчком са црквицом светог Георгија из 17. вијека, у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, као и цркве светог Георгија из 16. вијека у Смоковићу.
Операцију “Масленица” планирали су и извели Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Младен Маркач и Мирко Норац, на челу са тадашњим хрватским предсједником Фрањом Туђманом.
У то вријеме начелник артиљерије сектора “Велебит” био је косовски Албанац Агим Чеку, касније оптужен за злочине на подручју Косова и Метохије.
Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада, ни пред међународним, ни пред домаћим судовима нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији.
Један од тежих злочина, већ првог дана агресије, десио се на превоју Мали Алан на Велебиту, у непосредној близини осматрачнице Унпрофора, када су припадници хрватске специјалне полиције “Алфе” мучки из засједе убили и масакрирали 22 припадника Српске војске Крајине с подручја Грачаца.
Овај масакр починили су припадници петог вода из састава “Алфе”, којим је командовао Милијан Бркић звани Васо, актуелни замјеник предсједника ХДЗ-а и потпредсједник Хрватског сабора.
Povezani tekstovi
