Sutra se navršava dvadeset osam godina od hrvatske vojne akcije “Oluja”, u kojoj je iz Hrvatske za nekoliko dana proterano više stotina hiljada Srba. Među njima je bio i, tada desetogodišnji dečak, istoričar Milan Gulić, koji kaže da je taj avgust drastično promenio čitava područja, jednu ogromnu teritoriju i u neku ruku opredelio sudbine ne samo ljudi koji su tada proterani, već i čitavih narednih generacija.
Krajina je danas potpuno drugačija nego što je nekada bila, etnička struktura je promenjena, a tragova o tome da su Srbi tamo bili većinsko stanovništvo gotovo da i nema. Krajišnici su danas rasuti po celom svetu – najviše ih je u Srbiji i Republici Srpskoj, a država Hrvatska nije učinila gotovo ništa za njihov povratak na ognjišta.
Istoričar Milan Gulić navodi za RTS da su sećanja na avgust 1995. kod ljudi koji su potekli sa tog prostora još uvek živa, da kod njih i nakon dvadeset osam godina osećaj nelagode ne bledi.
“I ta nelagoda je nešto što traje tih dana kako zbog toga što su sećanja na prošlost iz 90-ih ili čak i 40-ih godina još uvek živa, a tako i zbog toga što prosto ni u jednom trenutku nije uspostavljen jedan ljudski odnos prema onome što se desilo 90-ih godina. Ukoliko se ‘Oluja’ i sve ono što je njoj prethodilo, ali i ono što je bilo nakon toga proslavlja kao najznačajniji događaj u istoriji Republike Hrvatske i hrvatskog naroda onda prosto to stvara jednu nelagodu”, ukazuje Gulić.
Ističe da tu nelagodu i nesigurnost posebno osećaju ljudi koji su se vratili u Hrvatsku – koji danas žive na tim područjima.
“Oni se tih dana u neku ruku povuku sa ulica u svoje kuće, gledajući sve ono što se toga dana ili tih dana u Kninu dešava, kod njih se stvara jedan osećaj nesigurnosti. Dakle, rekao bih da je ta nelagoda neki dominirajući osećaj”, ocenjuje gost Dnevnika.
“Promenjena područja i sudbina mnogih generacija”
Gulić, kaže da je taj avgust drastično promenio čitava područja, jednu ogromnu teritoriju i u neku ruku opredelio sudbine ne samo tih ljudi koji su tada proterani sa tog prostora već i čitavih narednih generacija.
“Samom činjenicom da mi o tome pričamo, da se mi toga sećamo, ti avgustovski događaji iz 1995. dobro se pamte”, ukazuje Gulić.
“Transkripti pokazuju zločinačke namere tadašnjeg vrha u Zagrebu”
Brioni, 31. jul 1995. hrvatski predsednik Franjo Tuđman generalima uoči akcije Oluja, kaže: ”da nanesemo takve udarce da Srbi prakticno nestanu! Kada kolone pođu, to deluje psihološki, jedni na druge…
Gulić navodi da je ova transkript pokazuje zločinačke namere tadašnjeg vrha u Zagrebu.
“Činjenica da je tolika teritorija očišćena za tako kratak period, da je ostalo toliko ubijenih, da je uništena tolika privatna imovina, samo po sebi predstavlja dokaza o zločinačkim namerama tadašnjeg civilnog i vojnog vrha u Zagrebu. Transkript hrvatskog predsednika Franje Tuđmana nesumnjivo ide u prilog tome”, ističe Gulić.
Ukazuje da su brionski transkipti prvoklasni dokument jer pored transkripta postoji i tonski zapis iz kojih se vidi da su Hrvati odlično znali situaciju u Krajini, i propagandni momenat putem sredstava komunikacije koji su Hrvati iskoristili da uplaše Srbe.
“Transkripti pokazuju da su u Zagrebu dobro znali kakva je situacija i atmosfera u Krajini u tom trenutku i da im je koncepcija krajiške odbrane bila vrlo jasna, a to je da je odbrana Republike Srpske Krajine faktički počivala na nečemu što možemo da nazovemo narodna vojska, i da bi pokretanjem civilnog stanovništva, odnosno podsticanjem civilnog stanovništva da zbog osećaja strahovite nesigurnosti napušta svoje domove, ustvari došlo i do sloma linija odbrane, to jest do povlačenja vojske”, kaže Gulić.
Ukazuje da se desilo ono što je na Brionima rečeno.
“Upravo kako je na Brionima toga dana i rečeno tako su u principu i dogodilo i to se čuje i u nastavku razgovora. Dakle, pokretanjem civilnog stanovništva slomiće se i odbrana jer se radi o narodnoj vojsci, srpska vojska Krajine je zasnovana na temeljima teritorijalne odbrane i najčešće ona nije imala manevarske jedinice koje bi se borile bez osećaja za pozadinu”, kaže Gulić.
Povezani tekstovi
