У Жупанијском суду у Осијеку почело је суђење Војиславу Медићу, некадашњем судији Војног суда у Београду, кога Хрватска терети да је током 1991. и 1992. починио ратни злочин против ратних заробљеника. Медић је негирао дела која му се стављају на терет, а судско веће је одбило захтев одбране за укидање истражног захтева уз кауцију.
Готово 60 минута, детаљно и опширно, оптужени Војислав Медић излагао је своју писану одбрану пред трочланим судским већем Жупанијског суда у Осијеку. Тврди да се у време чињења злочина који му се стављају на терет налазио у Београду где је, истиче, радио као судија војног суда. Каже и да су у оптужници тачни само његови лични подаци и да је реч о замени идентитета.
“Од почетка поступка определио сам се да се браним истином која ће бити поткрепљена одговарајућим материјалним доказима. Никад нисам био у КПЗ Сремска Митровица и Ниш, али сам у једном наврату био у Стајићеву кад сам као истражни судија извршио увиђај након смрти једног заробљеника”, рекао је Медић.
Тужилаштво Медића терети да је од средине новембра 1991. до 14. августа 1992. током испитивања учествовао у психичком и физичком злостављању ратних заробљеника у логорима Стајићево код Сремске Митровице и у Нишу, где су, како се наводи у оптужници, одвођени хрватски војници током оружаног сукоба на територији Хрватске и пада Вуковара.
Оптужница Жупанијског тужилаштва се, у највећем делу, и темељи на сведочењима више од 30 некадашњих логораша. Иако Медићеви браниоци не искључују могућност да је заиста и постојала особа која је у логорима злостављала ратне заробљенике, истичу да није реч о ухапшеном Војиславу Медићу.
“Ми смо доказали са преко 500 писаних доказа да он то не може бити. По потреби довешћемо још двадесет сведока који ће потврдити то”, каже адвокат Томислав Филаковић.
Медић ће и на наредна рочишта бити довођен из истражног затвора, пошто је суд одбио да га пусти да се брани са слободе. У истражном затвору налази се од 6. јуна прошле године, када је ухапшен на граници Србије и Хрватске, у коју је кренуо како би заменио пасош пошто је носилац двојног држављанства.
Према кривичном закону Хрватске, за ратни злочин против ратних заробљеника може бити досуђена казна од 5 до 20 година затвора.
Наредно рочиште заказано је за 11. и 12. мај, када би требало да буду саслушани сведоци које предлаже тужилаштво.
Povezani tekstovi
