Српска мањина у Хрватској, која је у односу на период пре рата данас десеткована, почетак августа увек дочекује исто, у тишини и са проблемима који трају већ деценијама. Неки се односе на основне потребе као што су вода за пиће и струја. Многи опет одлазе у Србију, јер не могу да одгајају децу у таквим условима, док други ипак остају.
У Доњем Лапцу у Лици, 5. август је многима симбол страдања и бежања пред оним што је виђено у акцијама које су претходиле “Олуји”, као што су “Бљесак” и нешто раније “Медачки џеп”. Десетине из овог места су од 4. до 8. августа убијене у повлачењу, међу њима и неколико деце у бомбардовању колоне на Петровачкој цести. Повратак у Хрватску је био тежак.
Током и после “Олује”, многе српске куће су разнете експлозивом, запаљене, или им је скинут кров, па су пропале после пљускова и снегова и постале неусловне за живот. Губитак личне имовине, вредан милијарде, један је од најважнијих разлога зашто се српско становништво после рата у већем броју није вратило у Хрватску.
Радослав Карановић је међу онима који јесу. Све и да је хтео, није могао да да гледа данашњи пренос прославе “Олује” из Книна. Каже, нема услова.
“Немам струје, онда ми не вреди ни телевизор”, додаје Карановић.
Иако је његов заселак тачно на пола пута од Книна где је говорио државни врх Хрватске данас и Смиљана, родног места Николе Тесле, каже да је не близу, него довољно далеко и од струје и од очију доносилаца одлука.
“Као да сам вратио у не знам који век, без струје”, оцењује Карановић.
Наводи да је, не зна ни сам како, платио хиљаду и по евра четири соларна панела. Довољно да напуни телефон и да позове девојку. Проблем је кад она дође у госте.
“Не могу ни да се оженим. Цура кад дође, кад види, вели како да живим без струје, храна се квари, за све ми је потребна струја”, жали се Карановић.
Његов брат није издржао. Отишао је са мајком у потрази за струјом, али и послом до центра Лапца. Струју је нашао, а посао?
“Тешко га је наћи зато што га и нема”, истиче Слободан Карановић.
Начелник општине наводи да је посао само један од проблема српске заједнице.
“Имамо проблем са запошљавањем српске заједнице у јавним и државним установама, стамбеним збрињавањем као и обновом ратом порушених кућа”, истиче начелник општине Илија Обрадовић.
Додаје, ту су и нерешене пензије. Такође, инвестирање у фабрике заобилази српске средине. Ипак, као највећи проблем наводи тај да људи одлазе. И Срби и Хрвати. То је нешто у чему нема разлике, ни спора. Ни 5. августа, ни других дана у години.
Povezani tekstovi
