Uoči Dana o ljudskim pravima, Koordinacija srpskih uruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije podseća na žrtve rata. Osvrće se i na rad Haškog tribunala.
Haške presude, porodicama nestalih i pogunilih nisu donele pravdu.
Pripremila Sanja Živković
Dragan Pjevač iz Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih kaže da niko praktično nije osuđen za zločine nad Srbima.
“Imamo otprilike 40.000 srpskih žrtava, od toga pola civila. Zar je moguće da za čitav ovaj period niko nije osuđen za te ljude”, upitao je Pjevač.
Dostavljanjem dokumenatcije o stradanju Srba saradnja, udruženje “Veritas” sarađivalo je sa Haškim tribunalom. Rezultat toga je bilo nekoliko intenzivnih istraga.
“Na kraju je samo Oluja završila pred Haškim tribunalom. Imali smo jednu korektnu presudu hrvatskim genarilama za zločine u Oluji, tzv. udurženi poduhvat, jedan general je dobio 24 drugi 18 godina, ali je onda je bila ona kontroverzna presuda drugostepenog suda gde su hrvatski generali oslobođeni”, kaže Savo Štrbac iz “Veritasa”.
Iako proces ekshumacija i identifakcije traje porodice nestalih nezadovoljne su jer i posle 25 godina čekaju ostatke svog člana porodice.
“U svim susestima zvaničnika država se govori o nestalima ali realizacija ne prati data obećanja i donesene odluke”, Dragana Đukić iz Udruženja “Suza”.
Porodice ukazuju da nedostaje jedinstven popis srpskih žrtava. Prema popisu Crvenog krsta je 10.461 nestalo lice, od tog broja više od 4.000 srpske nacinalnosti.
Povezani tekstovi
