Односима Срба и Хрвата потребна изградња новог поверења што је најважнији задатак и најтежи посао, оцењује председник Хрватске Иво Јосиповић и додаје да је, упркос падовима, створена позитивна клима. Сукоб због табли на ћирилици у Вуковару не представља хрватско друштво у добром светлу, истиче Јосиповић.
Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је у интервјуу у емисији “Око” да постоји напредак у односима Србије и Хрватске и да је, упркос падовима, створена позитивна клима и тенденција.
Јосиповић је истакао да је Србија кренула “корацима ка Европи и да је направила добре потезе када је реч о међународној заједници и добар помак по питању Косова”.
“Када је реч о односима Срба и Хрвата потребна је изградња новог поверења што је најважнији задатак и најтежи посао”, рекао је Јосиповић.
На питање да прокоментарише однос са председником Србије Томиславом Николићем, Јосиповић је рекао да му је жао што је било неких неодмерених изјава, али да је то време прошло.
Када је реч о могућности повлачења тужбе и контратужбе за геноцид, Јосиповић је истакао је “хрватска влада по том питању није рекла ни да, ни не”, јер је реч о осетљивој одлуци.
“Договор зависи од тога да ли ћемо дати довољно јаких разлога да кажемо да нема смисла да се иде са том тужбом”, објашњава хрватски председник.
Истакао је и да је један од највећих проблема питање несталих. То је, према његовом мишљењу, хуманитарни, али и политички проблем.
Јосиповић је прецизирао да се 1.689 особа још воде као нестале и да ту има и Хрвата и Срба.
“Ми не правимо разлику, него службе које се тиме баве то раде на професионалан начин”, рекао је Јосиповић.
Према његовим речима, у Србији и међу људима који су тада били на положајима има оних који знају где су поједине гробнице и нема разлога да се те информације не открију.
Сукоби због ћирилице лоше представљају друштво
На питање како је реаговао када је добио документ са захтевима избеглих на ћирилици, Јосиповић је одговорио да то за њега није проблем, јер је то некада било и хрватско писмо.
Поводом сукоба због табли на ћирилици у Вуковару, Јосиповић је рекао да то не представља хрватско друштво у добром светлу.
“Потпуно је јасно да су хрватска влада и државни врх одлучни да треба поштовати права мањина, па и када је реч о писму”, истакао је Јосповић.
На питање да ли се иза приче о ћирилци крије жеља да се протерају Срби из Хрватске, Јосиповић је одговорио да је таква реакција неких људи последица злочина који се догодио у Вуковару и преко чега неки не могу да пређу, док има и оних који то раде из политичких мотива.
Поводом захтева које су му упутиле избегле и расељене особе из Хрватске, Јосиповић је рекао да је некад проблем инертност државног апарата, оценивши да су неки захтеви оправдани.
Упитан зашто је мање српских инвестиција у Хрватској, одговорио је да Хрватска до сада није имала добру инвестициону климу ни према коме и да није реч о дискриминацији према српским привредницима.
“На пољу привреде најмање је присутан национализам”, истакао је Јосиповић.
Коментаришући договор о увозу цигарета из Хрватске по сниженој тарифи, Јосиповић је рекао да у привредним и међудржавним односима обе стране примају и дају и да је Србија добила могућност извоза шећера.
Као проблеме хрватске заједнице у Србији, Јосиповић је истакао питање уџбеника на хрватском језику и могућност директног представљања у парламенту.
Povezani tekstovi
