Због злочина почињених против припадника ЈНА и цивила српске националности у логору Керестинец код Загреба, петорица бивших хрватских војника осуђени су на казне од годину до три године затвора.
Петорица бивших хрватских војника осуђени су на затворске казне од годину до три и по за ратне злочине против припадника бивше ЈНА и цивила српске националности у логору Керестинец код Загреба.
Судија Жупанијског суда у Загребу Маријан Гарац осудио је на три и по године затвора бившег командатна логора Стјепана Кларића, док су за мучење 34 ратна заробљеника од краја 1991. до маја 1992. осуђена четворица њему подређених војника.
Гарац је рекао да је првооптужени допуштао другим оптуженицима, стражарима и другим припадницима хрватске војске да заточене ратне заробљенике физички и психички злостављају и сам је у томе учествовао.
Тако су по годину дана затвора добили Дражен Павловић, Жељко Живец и Горан Штрукељ, а две године Виктор Иванчин.
Тужилаштво је најавило жалбу на пресуду, као и одбрана Кларића и Иванчина.
“Морам рећи да сам очекивао осуђујућу пресуду, али се не слажем са висином изречених казни и могу само рећи да ћемо се у том смислу жалити на висину изречених казни”, истакао је заменик жупанијског државног тужиоца Роберт Петровечки.
Свим оптуженима, којима су претиле казне и до 20 година затвора, судија је као олакшавајућу околност у обзир узео учешће у рату, примерено држање пред судом и лоше имовинско стање.
Неправоснажном пресудом Кларићу, Павловићу и Иванчину укинут је притвор у којем су били од краја 2010. Њима ће, као и двојици раније пуштених, у коначну пресуду бити урачунато време проведено у притвору.
С обзиром на дужнину казни, једино ће Кларић морати у затвор ако ова пресуда постане правоснажна, али би и он могао брзо да тражи пуштање на превремену слободу на основу одлежане две трећине казне затвора.
Током седмомесечног поступка, пред судом је испитано око 80 сведока, углавном жртава од којих су неке сведочиле видео-линком из Србије.
Саво Штрбац из Веритаса рекао је да би се изрекла казна испод законског минимума морају се утврдити посебно олакшавајуће околности у време кад су извршили дела, али не сада када им се суди.
“Они не спомињу да је било мртвих, а било је и мртвих, али не знамо њихов идентитет, људи су причали, сведоци, да је било мртвих да се играо руски рулет, било је и трагања за минама по дворишту, чувари би поставили мине и они су морали да пасу траву и трагају за тим минама”, навео је Штрбац.
Наводи оптужнице
Бивши заповедника такозваног Коначишта ратних заробљеника у Керестинцу код Загреба Стјепан Кларић и четворица њему подређених војника, према оптужници, терете се за тешка психичка и физичка злостављања припадника бивше ЈНА и цивила српске националности, међу којима и жена, углавном ухапшених у околини Загреба и Сиска.
Они су оптужени да су од децембра 1991. до маја 1992. најпре у Загребу, а потом у логору Керестинец починили ратни злочин над 34 ратна заробљеника којима су нанете велике патње и повреде телесног интегритета и здравља.
Према оптужници, мучења су почела у тадашњем војном затвору у Загребу, а жтрве су потом одведене у бившу ракетну базу ЈНА у Керестинцу где су премлаћивани, мучени електрошоковима, али и сексуално злостављани. Међу њима је, према наводима тужилаштва, било и десетак жена од којих је једна у логор доведена трудна, али је од последица злостављања побацила.
Овај случај је отворен након што је један бивши припадник ЈНА непознате починитеље оптужио за убијања и мучења ратних заробљеника у Керестинцу.
Петорица оптужених ухапшени су крајем новембра 2010, а оптужница је подигнута после једногодишње истраге.
Сви оптужени одбацили су кривицу, а њихова одбрана је током суђења тврдила да су заробљенике испитивали агенти Сигурносно-информативне службе на чијем је челу био Јосип Перковић који је, према тим тврдњама, такође долазио у логор.
Перковић је на суђењу негирао те тврдње, али је потврдио да је постојала такозвана црна соба за мучење у којој су, после приговора Међународног црвеног крста, пронађене справе за мучење.
Povezani tekstovi
