У Цркви Светог Марка у Београду служен је парастос страдалима у хрватској акцији “Олуја”, у којој је убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протерано више од 250.000. Поводом обележавања славе Цркве Свете Марије Магдалене у фрушкогорском насељу Банстол, служена је литургија, а затим и парастос страдалима у акцији “Олуја”, којима је храм и посвећен.
Парастосу у Цркви Светог Марка је присуствовао велики број грађана, који су на тај начин одали пошту свим страдалим сународницима из Хрватске, а градоначелник Београда Александар Шапић положио је венац на спомен плочу српским жртвама испред цркве. Међу окупљенима је био и градски менаџер Мирослав Чучковић.
Након парастора, који су организовали удружење “Завичај” и Kоординација удружења избеглих и расељених, представници удружења ветарана положили су венце.
Поводом обележавања славе Цркве Свете Марије Магдалене у фрушкогорском насељу Банстол, служена је литургија, а затим и парастос страдалима у акцији “Олуја”, којима је храм и посвећен.
Литургији, коју је служио владика сремски Василије, уз саслужење свештенства епархије сремске, присуствовао је председник покрајинске владе Игор Мировић, а овогодишњи кум славе је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
Након свете литургије служен је парастос страдалима у акцији “Олуја”, којима је храм и посвећен, у присуству великог броја верника и мештана који су током 1995. године и касније населили тај део Срема.
Додик је рекао да сви ти људи памте не само дан када је почела “Олуја”, већ и свој завичај, иако су нови дом нашли у Србији, и допринели развијању свог новог краја.
“Не само да не можемо да заборавимо, не можемо да опростимо чињеницу да су немоћне колоне избеглица, у којима су биле жене, деца, старци, били бомбардовани од стране њихових авиона”, рекао је Додик.
Игор Мировић рекао је да се и овим окупљањем шаље “заветна порука” – да будемо јединствени, сложни, способни да изграђујемо и Србију и РС, да помажемо српски народ где год се налазио.
Акција “Олуја” почела је 4. августа 1995. године, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране на подручју тадашње Републике Српске Kрајине, односно Баније, Kордуна, Лике и северне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.
Акција је, званично, трајала четири дана и завршила се падом Српске Kрајине и успостављањем контроле Хрватске над том територијом.
Povezani tekstovi
