Данас се навршава 26 година од хрватске војне акције “Бљесак” када је за само 36 сати из Западне Славоније у планском удару хрватске војске протерано 15.000 Срба, а убијено 283.
Више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага кренуло је 1. маја против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и око 4.000 војника. Западна Славнија је, како подсећа Документационо-информациони центар Веритас, у то време била под заштитом УН.
Заштитне снаге УН, подсећа Веритас, биле су на време упозорене од стране хрватских генерала, па су се повукле на безбедна места, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору.
Народ западне Славоније, сећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према “мосту спаса” до реке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.
У тој акцији, према Веритасовим подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера.
Међу жртвама је 56 жена, осам особа до 14 година и 75 преко 60 година старости.
По завршетку акције, Хрвати су покупили 168 тела убијених Срба и покопали их углавном под ознаком “непознат”.
Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 156 особа. Међу несталима се води још 127 особа, међу којима је 56 цивила, укључујући и 26 жена.
Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 111 идентификовано. И кад се идентификују ексхумирани а неидентификовани (37), остају непозната гробна места за 90 посмртних остатака.
У тој акцији највише су страдала два села са претежно српским становништвом: Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце, и Пакленица са 20 жртава.
Према подацима Документационо-информационог центра “Веритас”, око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина уз помоћ заштитних снага УН.
Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе, наглашава Веритас.
“Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ 26 година постављамо иста питања: ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата?”, наводи се у саопштењу Веритаса које потписује председник тог центра Саво Штрбац.
Povezani tekstovi
