Željko Šandor, bivši pripadnik ZNG je zarobljen u novembru 1991. i prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji. Tokom višemesečnog zatočeništva, svedok je zadobio teške fizičke i psihičke povrede koje mu i danas otežavaju normalan život
Nakon iskaza dva svedoka na sednicama zatvorenim za javnost, suđenje Goranu Hadžiću, bivšem premijeru SAO Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, nastavljeno je svedočenjem Željka Šandora, bivšeg pripadnika Zbora Narodne Garde (ZNG) koji daje iskaz putem video-konferencijske veze iz Zagreba. Šandor je zarobljen 19. novembra 1991. u području Vukovara i autobusom je preko Bogojeva, sa drugim zarobljenicima, prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji.
U izjavi tužilaštvu, svedok je rekao da su ga vojnici JNA prvo “tukli i rukama i nogama” u Bogojevu a da je potom, u Sremskoj Mitrovici, prošao kroz špalir gde je pretučen “palicama, štakama, nogama, puškama i drškama od metle”. Smešten je u prostoriju u kojoj je oko 130 ljudi “poređano kao sardine” tako da se “nisu mogli okrenuti”, a prvih mesec dana nije im dozvoljeno da koriste kupatilo.
Šandor je, dalje, rekao da su morali da stoje pognute glave, sa rukama na leđima kad god su im se čuvari obratili kao i da su satima obavljali besmislene poslovepoput pranja jednog stepenika golim rukama. Šandor je rekao da su u najgorem položaju bili dezerteri iz JNA koji su zatvoreni u samice i svakodnevno izlagani psihičkom i fizičkom maltretiranju.
Čuvari u zatvoru su nekima od zatočenika sekli genitalije a Šandor je bio primoran da “jede biber i so” što je izazvalo teška oštećenja usne duplje. Svedok je rekao da je u zatvoru u Sremskoj Mitrovici zadobio teške povrede pluća, rebara, kičme, oštećen mu je sluh i vid a zbog više pretrpljenih potresa mozga pati od čestih glavobolja. Razmenjen je 14. avgusta 1992. godine a i danas pati od nesanice, depresije i ima probleme u svakodnevnoj komunikaciji.
Hadžićev branilac Kristofer Gosnel/Christopher Gosnell je veći deo unakrsnog ispitivanja posvetio Šandorovim aktivnostima u ZNG. Svedok je dobrovoljno pristupio Gardi u junu 1991. godine kada je u Kriznom štabu u Vukovaru, uz odobrenje Tomislava Merčepa, zadužio oružje i uniformu.
Branilac je takođe sugerisao da su hrvatske snage nastojale da onesposobe tenkove JNA tako što su sa obe strane puta zoljama i osama gađali prvo i poslednje vozilo u borbenoj formaciji da bi blokirali ostala vozila u konvoju. Trpinjska cesta na ulazu u Vukovar je zbog toga dobila naziv “groblje tenkova”. Šandor je odgovorio da su akcije bile usmerene na JNA koja se kretala sa 10 oklopnih vozila čime je, po svedoku, pokazivala “otvorenu nameru da izvrši napad”.
Povezani tekstovi
