Branilac generala Mladića sugeriše da su neke od žrtava snajperskih incidenata iz optužnice stradale od zalutalih metaka namenjenih pripadnicima Armije BiH. Ekspert tužilaštva Patrik Van Der Vajden to odbacuje kao “tehnički nemoguće i taktički nesmotreno”
Nakon što se juče žalio da se “oseća loše”, Ratku Mladiću se danas popravilo raspoloženje. Bivši komandant Glavnog štaba VRS se smejao, dopisivao sa braniocima, gestikulirao u pravcu galerije za publiku i izgledalo je da ne poklanja mnogo pažnje iskazu Patrika Van Der Vajdena/Patrick Van Der Weijden koji je na zahtev tužilaštva sastavio ekspertski izveštaj o snajperskom delovanju u Sarajevu od 1992. do 1995. godine.
Zadatak eksperta tužilaštva je bio da obiđe lokacije snajperskih incidenata navedenih u optužnici i da utvrdi poreklo vatre. U najvećem broju slučajeva, njegovi zaključci se poklapaju sa tvrdnjama tužilaštva da su snajperski hici ispaljeni sa teritorije pod kontrolom bosanskih Srba. Odbrana se protivi usvajanju izveštaja, navodeći da svedok nije dovoljno stručan kao i da njegov rad ne sadrži izvore na kojima je zasnivao tvrdnje i zaključke, te ih je, po braniocu, nemoguće proveriti.
Govoreći o ranjavanju trogodišnje Anise Pita, 13. decembra 1992., Van Der Vajden je rekao da je prilikom utvrđivanja porekla vatre isključio sve tehnički i taktički nemoguće lokacije i utvrdio je da je metak došao sa položaja Baba Stijena. Na sugestiju branioca da su meta napade mogle da budu snage Armije BiH, a da je ranjena devojčica bila na putanji zalutalog metka, svedok je odgovorio da je “pretpostavio da je strelac ciljao žrtvu”.
Branilac je, dalje, sugerisao da je od zalutalog metka namenjenog pripadnicima Armije BIH na obližnjem mostu 11. jula 1993. godine stradala i Munira Zametica, dok je pokušavala da zagrabi vodu iz Dobrinje. Van Der Vajden, međutim, smatra da se vojnici Armije BiH ne bi izlagali takvom riziku i stajali na meti srpskih snaga koje su držale položaj u obližnjoj crkvi.
Pozivajući se na svedočenje generala Majkla Rouza/Michael Rose, branilac je ukazivao da su pripadnici Armije BiH ponekad otvarali vatru na tramvaje iz pravca koji se poklapao sa pravcem srpskih snajperskih napada. Takva vatra je, tvrdi branilac, mogla da dođe sa položaja bližih tramvajskim linijama u ulici Zmaja od Bosne a ne iz zgrade Metalke kako tvrdi tužilaštvo. Po svedoku, to bi bilo “opasno i nesmotreno” jer bi značilo da su vojnici morali da se nagnu kroz prozor kako bi pucali na tramvaj na skretanju ispred hotela Holidej In.
Nakon Van Der Vajdena, na klupu za svedoke je izveden hirurg Državne bolnice u Sarajevu Milan Mandilović, koji je od 1992. do 1995. godine operisao žrtve brojnih incidenata navedenih u optužnici protiv generala Mladića. Njegovo svedočenje nastaviće se u ponedeljak.
Povezani tekstovi
