Svoje ranije ekspertske nalaze o “nasumičnom” granatiranju Sarajeva sa srpskih položaja, profesor Nenad Kecmanović u iskazu na poziv odbrane Ratka Mladića revidira i naziva “samo utiskom”, a raniji termin “razaranje” centra grada menja u “oštećenje”. U sudnici emitovan snimak presretnutog razgovora u kojem Mladić naziva Kecmanovića “majmunom”
Posle jučerašnjeg revidiranja ranijih stavova i ocena o zločinima u Prijedoru, bivši bosansko-hercegovački političar Nenad Kecmanović je u nastavku iskaza u odbranu Ratka Mladića pokušao isto kada je u pitanju ratna situacija u Sarajevu. On je u gradu boravio do 6. jula 1992. godine, kada je u svojstvu člana Predsedništva BiH krenuo na pregovore sa srpskom stranom na Pale i nije se više vratio. Sa Pala je otišao u Beograd, gde je radio kao profesor, a danas je “senator” Republike Srpske.
U ekspertskom izveštaju koji je sačinio na poziv odbrane u prijedorskom predmetu “Kvočka i drugi”, Kecmanović je naveo da je “nadmoćna srpska artiljerija nanela velika razaranja centralnom i starom delu Sarajeva”. Sada, međutim, kaže da se “nije radilo baš o razaranju” već da je u centralnom delu grada bilo “oštećenja”, ali da zgrade nisu bile razrušene kao u drugim delovima grada, Grbavici na primer, koju su zaraćene strane držale po pola. Pored toga, svedok je u istom ekspertskom izveštaju rekao da je “imao utisak” da se sa srpskih položaja po gradu puca “nasumice”, što danas nije negirao ali je naglasio da se radilo “samo o utisku”.
U izjavi timu Mladićeve odbrane svedok je pomenuo govor Radovana Karadžića na sednici Skupštine BiH u noći između 14. i 15. oktobra 1991. godine, ali nije, kao u ranijem ekspertskom izveštaju, ukazao na “šokantnu izjavu” lidera bosanskih Srba da bi rat mogao odvesti “Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak”. Kecmanović se i s tim u vezi danas korigovao navodeći da se radilo o “upozorenju”, a kada mu je tužilac Traldi ponovo pročitao deo ranijeg izveštaja, ponudio je kompromisnu verziju po kojoj je Karadžić izneo “šokantno upozorenje”.
Kecmanović je danas podržao tezu Mladićeve, ali i odbrana drugih optuženih funkcionera Republike Srpske, da je predratni Kutiljerov plan o unutrašnjoj podeli BiH propao zbog odustajanja muslimanske strane, a uprkos prihvatanju rukovodstva bosanskih Srba. Tužilac je, međutim, sugerisao da su Srbi prihvatili plan kao “osnov za kasnije izdvajanje i uvećavanje srpskog entiteta u BiH”, ukazujući na Karadžićeve reči da su Kutiljerove mape za Srbe bile “potpuno neprihvatljive”, ali su bile usvojene jer su dale priliku za “teritorijalizaciju srpskih prava na 45 do 50 odsto”. Ta “prava” su, po Kecmanovićevoj izjavi beogradskoj “Borbi” iz avgusta 1995. godine koju je predočio tužilac, sa 45-50 porasla na 70 odsto tokom rata zbog srpske vojne nadmoći. Svedok kaže da nikada nije govorio o konkretnim izjavama, već samo o generalnom viđenju Kutiljerovog plana, a navode intervjua “Borbi” nije porekao.
Na kraju unakrsnog ispitivanja tužilac je predočio presretnuti razgovor u kojem Mladić, obraćajući se Karadžiću, za Kecmanovića kaže da je “ovaj naš majmun što je bio kod Alije” po odlasku iz Sarajeva “dobio azil u Beogradu”. Svedok kaže da o azilu ne zna ništa a druge navode nije komentarisao.
Danas je okončano unakrsno ali ne i dodatno ispitivanje Nenada Kecmanovića, a budući da iz privatnih razloga ne može da ostane do ponedeljka, sada će se vratiti kući, a onda doći u Hag radi okončanja iskaza, najverovatnije krajem avgusta ove godine.
Povezani tekstovi
