Pored nastavka dokaznih postupaka optužbe na suđenjima Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću, i izvođenja dokaza odbrane Radovana Karadžića, glavni događaj sledeće sedmice odigraće se u petak 16. novembra ujutro, kada će biti izrečena žalbena presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, prvostepeno osuđenim na 24 i 18 godina zatvora zbog zločina nad Srbima za vreme i nakon operacije “Oluja”
U petak u devet časova ujutro biće poznata sudbina hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, prvostepeno osuđenih na 24 i 18 godina zatvora zbog učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem proterivanja Srba iz Krajine za vreme i nakon operacije “Oluja” 1995. godine. Njima će drugostepeno veće američkog sudije Teodora/Theodor Merona izreći konačnu presudu po žalbi odbrana.
Tužilac se nije žalio na presudu i ne očekuje se povećanje kazni hrvatskim generalima. Najpoželjniji scenario za optužene bi, svakako, bio da budu oslobođeni, mada bi, sa stanovišta što skorijeg izlaska na slobodu, zasigurno bili zadovoljni i značajnim smanjenjem kazne, budući da je Gotovina u pritvoru već proveo nešto manje od sedam godina, a Markač više od pet i po.
Ishod će u velikoj meri zavisiti od toga da li će biti potvrđen zaključak prvostepene presude o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata na čelu sa predsednikom Hrvatske Tuđmanom uz učešće optuženih i brojnih visokih državnih zvaničnika. Ukoliko taj deo presude bude poništen, hrvatski generali bi mogli biti osuđeni po komandnoj odgovornosti za zločine potčinjenih jedinica ili čak oslobođeni. U suprotnom, kazna bi im mogla biti potvrđena ili delimično umanjena ako se zaključi da su bili pomagači a ne učesnici udruženog zločinačkog poduhvata.
Od ponedeljka, nastavljaju se i tri preostala tekuća procesa. Na suđenju bivšem komandantu vojske bosanskih Srba Ratku Mladiću će prvo biti okončan iskaz zaštićenog svedoka optužbe sa pseudonimom RM-110 o istragama snajperskih i artiljerijskih napada Mladićevih snaga na sarajevska naselja. Na tužiočevom popisu svedoka za naredni period je još sedam svedoka, od kojih dvoje zaštićenih. Prošle nedelje je u sudnici pominjano angažovanje danskih prevodilaca, što znači da se očekuje iskaz bivše ministarke unutrašnjih poslova Danske Berti Vajs/Bertie Weiss, koja je 1996. učestvovala u ekshumaciji žrtava u Biljanima kod Ključa. Na popisu su još dvojica nekadašnjih međunarodnih posmatrača u Sarajevu – Frensis Roj Tomas/Francis Roy Thomas i Džon Hamil/John Hamill – kao i sarajevski ratni policijski inspektor Nedžib Đozo. Može se očekivati i iskaz Nermina Karagića, stanovnika prijedorskog sela Hambarine, koje je u maju 1992. godine napadnuto i razoreno, a svedok je jedan od mnogobrojnih muškaraca koji su potom uhapšeni i zatočeni.
Na suđenju bivšem predsedniku krajinskih Srba Goranu Hadžiću na zatvorenoj sednici će biti okončan iskaz zaštićenog svedoka optužbe sa pseudonimom GH-016, a potom će se u sudnici pojaviti još jedan svedok čiji identitet nije saopšten, pa je neizvesno hoće li njegov iskaz biti javan. Od ponedeljka se nastavlja i promenada svedoka odbrane nekadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića. Kada iskaz okonča bivši načelnik artiljerije Prve sarajevske brigade Savo Simić, očekuju se iskazi još devet svedoka koji se, po pravilu, u sudnici kratko zadržavaju.
Povezani tekstovi
