Pretresno veće prihvatilo zahtev odbrane Radovana Karadžića da se Ratku Mladiću izda obavezujući nalog za svedočenje, tako da mu, ukoliko odbije da se pojavi u sudnici i odgovara na pitanja strana, preti optužba za nepoštovanje suda
Bivšem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću izdat je obavezujući nalog za svedočenje u predmetu nekadašnjeg predsednika i vrhovnog komandanta te vojske, Radovana Karadžića. Mladić je, podsetimo, odbio da dobrovoljno svedoči u odbranu nekadašnjeg ratnog partnera zbog navodnog straha da bi u iskazu mogao sebe da inkriminiše, budući da su optuženi za iste zločine, uz navođenje lošeg zdravstvenog stanja kao dodatnog razloga za nedolazak na klupu za svedoke.
Sudije su odbile Mladićeve argumente, podsećajući na odluku Žalbenog veća kojom je odbačen zahtev Zdravka Tolimira da ne svedoči na Karadžićev poziv. U toj se odluci podseća da, po pravilima Tribunala, svedok uvek može da izbegne odgovor ako smatra da bi ga mogao inkriminisati, a ako ga veće ipak prisili da odgovori, ti navodi ne mogu biti korišćeni protiv njega.
Što se zdravstvenog stanja tiče, na osnovu lekarskih nalaza dostavljenih u poverljivom aneksu zaključeno je da je Mladić sposoban da svedoči, a podseća se da četiri puta nedeljno uredno učestvuje u svom suđenju. Osim toga, sudije su spremne da raspored Mladićevog iskaza prilagode njegovim zdravstvenim mogućnostima. Veće je, takođe, zaključilo da svedočenje u Karadžićevom predmetu neće praviti smetnje Mladiću za pripremu odbrane jer će se odigrati u januaru naredne godine, usred višemesečne pauze na njegovom suđenju.
Da bi obavezujući nalog bio izdat, potrebno je da podnosilac dokaže da je učinio sve korake da pozove potencijalnog svedoka i, naročito, da je njegov iskaz relevantan za dati predmet. Iz prepiske dvojice optuženih koja je dostavljena veću, sudije su se uverile da je Karadžić preduzeo sve neophodne mere da ubedi Mladića na dolazak u sudnicu, a ocenjeno je i da bi njegov iskaz, makar po nekim pitanjima, bio od značaja za suđenje. Na primer, odgovori na pitanja da li je Mladić obavestio Karadžića o događajima poput masovnih egzekucija u Srebrenici ili snajperskih i artiljerijskih incidenata u Sarajevu.
Mladić, naravno, može da odbije svedočenje pod obavezujućim nalogom, kao što je to u Karadžićevom predmetu već učinio general Radislav Krstić, ali mu onda preti optužba za nepoštovanje suda za koje se, po dosadašnjoj sudskoj praksi, odmerava višemesečna zatvorska kazna.
Mladić nije prvi general vojske bosanskih Srba koji je odbio saradnju sa Karadžićem. Zbog odbijanja da svedoče, Pretresno veće je već izdalo obavezujuće naloge nekolicini njih, poput Radivoja Miletića, Ljubiše Beare i, pomenutog Zdravka Tolimira. Pretresno veće je danas odbacilo i Karadžićev zahtev za izdavanje obavezujućeg naloga bivšem sudiji banjalučkog vojnog suda Nikoli Tomaševiću, jer je zaključeno da se informacije kojima on raspolaže mogu pribaviti i iz drugih izvora.
Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću sudi se u odvojenim predmetima, ali po skoro identičnim optužnicama kojima se terete za dvostruki genocid i druge zločine počinjene nad nesrbima u BiH.
Povezani tekstovi
