Američki advokat Džon Akerman drugog dana žalbene rasprave naveo da je “apsurdno” pomisliti da su “inteligentni i obrazovani” ljudi poput Slobodana Miloševića, Nebojše Pavkovića i drugih zvaničnika Srbije i SRJ verovali da je moguće proterati hiljade Albanaca sa Kosova i za to dobiti međunarodnu podršku. Tužilac odgovara da je upravo ta grupa osmislila i sprovela zločinački plan etničkog čišćenja pokrajine
Branilac bivšeg komandanta Treće Armije VJNebojše Pavkovića smatra da je njegov klijent nepravedno, “pa čak i politički motivisano” osuđen na 22 godine zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima i od Žalbenog veća očekuje da tu nepravdu ispravi i oslobodi optuženog. Pavković je u presudi zajedno sa Nikolom Šainovićem i Sretenom Lukićem označen kao učesnik udruženog zločinačkog poduhvata na čelu sa Slobodanom Miloševićem a sa ciljem etničkog čišćenja Kosova 1999. godine.
Branilac Akerman/Ackerman, naime, smatra da je “apsurdno” i pomisliti da bi grupa tako “inteligentnih i obrazovanih ljudi”, verovala da mogu proterati hiljade i hiljade Albanaca i za to dobiti međunarodnu podršku.
Ukazujući na Pavkovićevu posvećenost sprečavanju zločina, odbrana navodi njegovih 13 naređenja uoči i 26 za vreme NATO bombardovanja u kojima poziva na poštovanje odredaba međunarodnog ratnog prava. Po računici branioca, izdavao ih je u proseku “svaki treći dan” tako da nema govora o nameri da iskoristi jedinice za ostvarenje nekog zločinačkog plana. “Iznenadio bih se kad bih video da je bilo koji visokopozicionirani vojni komandant u nekom nedavnom međunarodnom sukobu izdao više takvih naređenja od Pavkovića”, naveo je branilac.
Na Akermanovo predočavanje dokumenata, tužilac je odgovorio istom merom: tabelom sa izvodima iz vojnih izveštaja, naređenja i zapisnika sa sastanaka iz kojih se vidi da je general Pavković 1998. i 1999. godine bio vrlo dobro upoznat sa krivičnim delima vojske i policije nad kosovskim Albancima, ali ništa nije preduzeo po tom pitanju. Zapravo, preduzeo je sve… da se zločini prikriju, odnosno da viša komanda o njima ne bude izveštena, u isto vreme ispisujući, po tužiocu, “simbolična” naređenja o sprečavanju zločina za koja je znao da neće biti poštovana.
Optužba posebno ukazuje na dva dokumenta iz maja 1999. godine. U prvom, Pavković naređuje potčinjenim jedinicama da “obezbede kontrolu nad teritorijom i pokretima civilnog šiptarskog stanovništva” a drugi je njegov izveštaj u kojem navodi da je tokom akcija vojske oko Peći proterano 10.000 albanskih civila. Upravo tu je, navodi tužilac, sadržana suština cilja udruženog zločinačkog poduhvata – da se civili proteraju i uspostavi kontrola nad teritorijom.
Na kraju odgovora optužbe je još jednom naglašena Pavkovićeva uloga čoveka od poverenja Slobodana Miloševića i njegovog ključnog vojnog “igrača” na terenu koji je pripremio trupe i naoružao srpske civile u svrhu ostvarenja zločinačkog plana, a kada su njegove jedinice počele sa ubistvima, silovanjima, pljačkama i razaranjima, stvorio je atmosferu nekažnjivosti i tako omogućio proterivanje više od 700.000 civila sa Kosova. Zato optužba traži odbacivanje zahteva odbrane za njegovo oslobađanje i pooštravanje 22-godišnje zatvorske kazne.
Zaključnu reč na današnjem zasedanju imao je Pavkovićev branilac koji je naveo da se u ratu dešavaju i greške, poredeći Kosovo sa Avganistanom gde američki vojnici teško razlikuju vojnike od civila pa dolazi do neželjenih žrtava među stanovništvom. Rekao je da se nada da svog klijenta “ostavlja u dobrim rukama”, , pozivajući još jednom Žalbeno veće da odbaci pogrešne nalaze prvostepene presude.
Povezani tekstovi
